Srpski književni glasnik
Download:
Enzeigen in BnLViewer
~
НА ИЗМАКУ МАЈА.
Престала звезда небеска да пече, Утрнуо је жар подневља жарка; А кроз танано и промлако вече. Промиче роса, и ветрић што ћарка.
Пун месец; пуно и вече мириса, Што на махове ко бурица суне, Последње круне јасмина и руже, Умиру тихо и лако се круне.
И сипљу мирис заносан и луди,
Кроз хладну зраку месечева жара,
И ја отварам двери својих груди,
Пред Богом који преда мном се ствара:
Боже!.. Је ли то она слика иста Сујете људске и живота ташта, Када се младост невина и чиста У пуној слави са животом прашта...
МилоРАД М. ПЕТРОВИЋ.