Srpski književni glasnik

902 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

добити свет, јер су ове песме са релативно мало изузетака неравне, мучне и тамне.

Још од самог почетка Мередит је имао ванредно високу идеју о достојанству своје уметности и грозио се свачега лаког и површног, што као да ће свакад чинити најглавнији елемент сваком наглом и популарном успеху. Отуд нас неће нарочито чудити, што је за њега живот једног књижевника био сталан и мучан напор. Да би увећао своју мршаву зараду, он би принуђен да се ода и новинарству поред књижевности, те га с тога и налазимо као дописника „Морнинг Поста“ у Италији у очи рата за ослобођење. Године 1864 изиђе Емилија у Енглеској али тај наслов би наскоро промењео у Сандра Белони. То је несравњена студија како се пробија једна скоројевићска породица да што брже пређе степенице на

друштвеним лествицама. У овом је делу приповетке дух |

чисте комедије, али су дубљи тонови са пророчанским п0гледом у будућност, у којој ће се десити озбиљни догађаји, у карактеру Емилије, која се појављује у Вишорији као јунакиња у борби Талијана против Аустрије. Рода Флеминг објављена 1865 године не привуче особиту пажњу енглеске штампе. али би одликована тиме да изиђе у „Кеуце дез дЧеих Мопдез.“ Књига се читала у Енглеској куд и камо више него оне пре ње и ако су се суптилности у карактеристици двеју сестара Далије и Роде морале у великој мери изгубити за неразмишљеног читаоца. Тек од појаве Вшторије у Еопштоћу Кемеу поче Мередит заузимати своје право мито у сувременој књижевности. Вишорија изиђе као књига 1867 године и никаква сумња не постоји, да је то један од најбољих романа на свету. Као што је већ речено она је наставак Сандре Белони. ој је предмет ослобођење Италије и ту је писац нашао тему која је дигла његово одушевљење до највећих тонова и пружила му несравњену згоду да одржи узвишеност тона и обраде.

Овај роман готово не показује Мередитове. карактеристичне мане намерног первезитета и епиграматичног

о МЕДА „“ .< лааљће а а