Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНА АНАРХИЈА.

Има речи које задају страх. Анархија, на пример. Ви себи одмах представљате хидру са не знам колико глава, и, наравно, са исто толико чељусти — читаво поље, како би рекли хералдисти -— разјапљених, страховитих чељусти, Које вас обасипају ватром, крвљу и димом.

Осим, ако сте Херкул, па да вас крај ових чељусти не обузме језа од ужаса. Још чудовиште што га је Херкул укротио зинуло је, ако се добро сећам, само на седам чељусти. То није ништа. Хидра анархије бескрајно је боље снабдевена од лерниске. Хиљаду глава, у округлој цифри. Питам се, би ли и Херкул изашао на крај с толиким бројем.

Морална анархија, политичка анархија, књижевна анархија, ето, ако послушамо неколико букача, како смо на крају века. Не будимо им сувише незахвални што преувеличавају зло: у њиховим су рукама поуздани лекови. Да се лечи морална анархија, ту је свештенство: поверите свештенику да руководи вашом душом. Да се лечи политичка анархија, ето вам апсолутне монархије: подајте једноме поштеном војнику државну управу. „Кропионик“ и „Сабља“. Што се тиче књижевне анархије, зато је строг надзор. Три средства која се уосталом узајамно помажу. У свим областима приватнога и јавног

живота, они сложно зајемчавају јединство, сталност и. му

спокојство, по чему се познаје добра управа над духо- _ Ма вима и свешћу.