Srpski književni glasnik

928 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

није могла давати разнолика обавештења данашњих књига. Али, у накнаду зато, она је будила дух, подстицала предузетност. Усамљена мисао, читајући и криво, често између редова, ипак је видела, налазила, стварала. Тако је Русо, који је читао тако мало књига, непрестано прелиставајући свога Плутарха, најзад у њему нашао свој спис о Неједнакости и Друшшвени Уговор, и толико лругих својих списа.

За много младих срдаца који осећају потребу ритма, једина књига, коју знају на памет, јесте какав рецитатив, који подржава, који обнавља, који чини као ланац ткива мисли. Многим Талијанима (мало лаким) довољан је Тасо. За мене, то је Вергилије; његова полу-песма, врло тиха, која престајући звучати у духу, није никада прекидала, или боље рећи доводила је у склад, подржавала је, непрестани напор радника.

Најзанимљивије код једине књиге је то, што у њој човек више чита но што у њој ствари има, и што у њој налази каткада нешто сасвим друго. Погледајте Американца са јеврејском Библијом. Из те књиге, често ропскога и пасивнога очекивања, он изводи у практици баш оно што је њој супротно: неограничен полет свога ја и дух саморадње.

Један од великих историчара, оснивач Портика, био је радник који је ноћу радио својим рукама, зарађивао свој насушни хлеб, да би могао дању филозофисати. Ја сам са уважењем гледао једнога радника (Понтиа) који је радио само ноћне занате. За дуго време ритар, затим ноћни чувар на сен-жерменском путу, и ујутру, после краткога спавања, чисто пресвучен, почињао је читати, мислити, писати. Јака и озбиљна природи, којој је тако висока воља давала праву отменост.

Шта се онда читало2 Прештампавања Волтера била су жудно купована за време Рестаурације. Требало је имати много способности за расуђивање и јасност у духу,

ме рафнИисљећ +54 За