Srpski književni glasnik

У МРАКУ. 21

СТАНИША. Она је кршнија од Руже!

ИВАН. Шта 2 СТАНИША. Ништа... Кршнија је, велим.

ИВАН. Баца је у присјенак.

СТАНИША.

Хехе... Бациће она у присјенак и Ружу и Аћима заједно... | Иван. Како

(Намигне). Нека... Говорећи о томе... (Нагласи). Мо_ жебит' још данас... (Опази Јелу и прекине разговор). (Јела долази са жбаном на воду).

ИВАН. (Лагано устаје и иде за њом. Поклопи јој острага очи рукама). ЈЕЛА. (Врисне). Ух!.. (Измахне и удари руком преко себе, те му збаци капу). ИВАН. (Диже капу). Хахаха... Јеси ли се препала, пашинице2.., (Пође јој опет).

ЈЕЛА. (Оштро). Подаље се држи, господине !.. Не примичи се мени!..

ИВАН. Зашто да се не примакнем2.. Зар си страшило>2

~

ЈЕЛА.

Не примичи се, господине!.. (Видећи да се он непрестано приближује, дохвати један колац украј извора и држи га). Себи руке!