Srpski književni glasnik

Еј

Цу УЧЕ "~

МР ге

00) Српски Књижевни ГлаАСНИК.

ИВАН. ; Плаха је Ружа, плаха!.. Аћим треба да је узме.

СТАНИША. И, може бити, да постане сеоски кнез 2

Иван. Па штар Зар Аћим није мудро момче:2... И зар није згодан за кнеза2 СТАНИША. И он, бива, мене да прескочи»... Мене, царског војника и службеника ! Иван. (Одмахне руком да пресијече разговор). Дај још вина!

СТАНИША.

(Улазећи у кућу). Никад он мене неће прескочити... Никад !...

(Иван оборио главу и куцка по столу, слушајући Јелину пјесму, која се у кући, уз дјетињу колијевку, распевала. Тиха музика.

Гојко момче лозу обрезује Обрела се десном по лијевој,

Пита мајка свога сина Гојка: Гојко, сине, боле ли те рука)

СТАНИША. (Стао, држи вино у руци и слуша пјесму).

ИВАН. (Намигне), Лијепо пјева удовица, а2

СТАНИША. (Мукло). Лијепо пјева. ИВАН. Само је, кажу, много оштра и не да себи приступити. СТАНИША. Тхе... Ко зна! ИВАН.

Мало се дружи... Ружа и Госпава много се љуте на њу...