Srpski književni glasnik

РСА. К. РРА. |

фу

"ЕЈ у

ПРУ нРуЊЕ" "пл1 Ар „ 3 "7 љн “= “ >

40 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

да ништа не пролази без последица, и да сваки наш нај мањи корак има значаја за садањи и будући живот.

То што сам ја преживела, није прошло узалуд. Моје велике несреће, моје патње тронуле су срца варошких становника, и сад ме више не зову „Вајдица“, не смеју ми се, и, кад пролазим мимо редове дућана не поливају ме више водом. Уз то, што сам постао радник, већ су се и привикли да не виде ништа чудно у гоме, што ја, племић, носим ведра с фарбом и умећем стакла; напротив, радо ми дају наруџбине, и ја се сматрам већ као добар мајстор и најбољи предузимач после Роткве, који и ако је оздравио и ако као и пре фарба без скела кубета на звонарама, нема више снаге да се бори с момцима; место њега ја сад трчим по вароши и тражим наруџбине, ја наимам и разрачунавам се с момцима, ја разумем, како је то могуће да човек због наруџбине од једнога гроша по три дана трчи по вароши и тражи раднике што покривају кровове. Са мном су учтиви, говоре ми ви, иу кућама где радим, госте ме чајем и шаљу да питају, да ли не желим да једем. Деца и девојчице често долазе и љубопитљиво ме и тужно гледају.

Једном сам радио у губернаторову врту фарбао сам тамо павиљон. Губернатор шетајући се, уђе у павиљон и немајући шта да ради, упусти се са мном у разговор, и ја му напоменух, како је он некад позивао мене к себи на објашњење. Он ме је за тренут гледао у лице, после начини уста као о, рашири руке и рече:

— Не сећам се!

Ја сам остарео, постао ћутљиљ, суров, строг. ретко се смејем, и говори се, да сам постао налик на Роткву и, као он да нагонимо на момке досаду својим бескорисним поукама.

Марија Викторовна, бивша моја жена, живи сад у иностранству, а њен отац инжињер, негде у источним губернијама гради железницу и тамо купује имања. Доктор Благово је такође у иностранству. Дубечна је опет прешла госпођи Чепраковој, која ју је купила, откинувши од