Srpski književni glasnik

ИЗБОР СРПСКИХ ГЛАВАРА.

ПРИЛОГ ЕТНОЛОШКО-ПРАВНОЈ СИМБОЛИЦИ.

Док су год у Црној Гори била племена слободна, главарима се зваху не само народне старешине него и духовне. Главар је био поглавица братства, а војвода или главни главар управљао је племеном. У Кучима је све до почетка ХУП века било две главне војводе, један у источном, а други у западном делу племена. То се може објаснити тиме, што је тада западни део племенске области био више седиште старих Куча, док су у источном делу већ седели досељеници. Чин и име војводе одговара буквалном значају немачког херцога, а обадвојице је био главни задатак да уз крајину предводе војску, а док је мир војводе црногорске бавиле су се својим сеоским пословима, не примајући никакве плате од народа, али за то су уживали веће почасти од обичних људи, седели су о гозбама у зачељу, у споровима су председавали, па тада и неку накнаду за труд примали. Војводе су увек биране, како Црногорци веле: „по чојству и јунаштву“, итек врло позно ти чинови постали су наследни. Још за индоевропског прадоба има врло јаких доказа, да је већ тада имало племенских главара.

Бирање главара увек је скопчано с неким церемонијама, које ћемо овде да разгледамо и да их поредимо.. Од европских народа за Германе се зна да су своје херцоге по избору дизали на илшштове у вис. Овај начин-

1 Ј. Ердељановић, „Кучи“, 210.