Srpski književni glasnik

преци

46 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

увођења у чин звали су немци „Шилдерхобен“.! Овакав исти начин описује Порфирогенит и код Мађара, и додаје да се то врши по хазарском обичају. Хазари су били једно јако турско племе између Црног Мора и Касписког Језера, које је далеко војштило по јужној Русији, Криму, Кавказу; и било покорило и Бугаре на Волзи. Како оваког венчавања за поглавицу није више било ни код једног источног народа, с правом се мисли да су овај обичај Хазари примили од Гота, једног германског племена, које је давно међу њих било продрло, и до ХМ] се века на Криму одржавало, и све дотле својим језиком говорило. Дакле биће, да му овај свечани поступак Хазари присвојили од Гота, а Мађари од неког другог суседног германског племена, а можда баш и посредно преко Хазара.

За Србе се не зна да су икад своје поглавице по избору у вис дизали, али до наших дана у Банату су српског постриженог свештеника његови другови, опет свештеници, при инсталацији у цркви такође у вис дизали, и тиме се ово свечано зачињавање са свим подудара с венчавањем народног главара код Немаца још у незнабошко доба. Овако су још године 1870 дигли пароси у новоселској цркви код Панчева свога новог сабрата, попа Јоцу Поповића. Код католичких и протестантских свећеника, ни у Мађарској ни у којој другој држави, нема оваког литургиског акта, и сад је велико питање: откуд ово видно и сценично величање наших свештеника у Војводини 2 Пошто су хилендарске црквене уредбе са стварне и с формалне стране за читаве векове биле образац за све наше цркве и духовнике, докле год није под Турцима сасвим зачамео утицај отуда, мислио сам, да ћу тамо наћи што слично. Због тога сам се обраћао хилендарском настојатељу Г. проти Стевану Димитријевићу, не би ли ме он могао известити, али он ни трага

| Оту, „Пешвзеће Кесјизанемтћитег“, 1, 328 п Јћемпе, „Уогсезејисћје дег Јпдаоеигордег“, 896,