Srpski književni glasnik

ЕНГЛЕСКО-НЕМАЧКО СУПАРНИШТВО 939

У томе спољашњем ширењу којим цар руководи, Немачка је неминовно морала срести Енглеску као такмаца и противника; али ни у политици Виљема |, ни у политици краљице Викторије и њених министара, не види се унапред смишљена намера, с којом би једна влада ишла против друге. Сам Бизмарк, као што смо видели, у једно време дао је био нацрт за једну политику отпора енглеској свемоћи ван Европе; тврдило се чак да је та нова тежња, која је изгледала да се снажи, и била управо један од узрока несугласици која је довела до пада свемоћног канцелара. И доиста, видело се да је његов следбеник, гроф Каприви, отворено био склон политици споразума са Лондонским Кабинетом. Кнез Хохенлое изгледа да се, у својим односима са Енглеском, управљао према догађајима, али, кнез Билов, одмах по доласку на власт, у' свом првом говору у Рајхстагу тражи за Немачку „њено место на сунцу“; на немачко ширење ван граница он је упутио сву своју ревност. „Као Енглези и Французи, изјављује он, и ми тражимо да створимо „највећу Немачку“... Ми не допуштамо да нам се спори или ограничава право које имамо на једну смишљену и разбориту светску политику.“: Не би се могло рећи да је у канцелара једна унапред смишљена намера да вређа енглеске интересе; али, сасвим природно, ширење Немачке, њено мешање у све више питања и послова повећава „површине трења“ између ње и Енглеске, светска полишика је данас прави узрок енглеско-немачког супарништва.

У истини цар руководи немачком спољном поли“ тиком; али ни он није у стању, као и његови министри, да јој да јединства. Његовом гипком и уочљивом духу недостаје наук који човеку дају претрпљене недаће, он, који није ратовао, остао је победилац и горд са своје снаге, њему мора све да попусти, он не попушта никоме;

наследивши једно довршено стање ствари чију је само

1 В. Апдгв Тагдеп, Га Егапсе еј јез аШапсез. Га бе ропг Гедш ге. Ајсап, 1909.