Srpski književni glasnik, 01. 01. 1910., S. 26

ПРИ

Скуп У СВЕТИГОРИ. 5

пашом и везиром !... То вам само кажем, а сад збогом, путници наши мили! Нека вас Бог драги просвијетли и умудри на вашем, тешком, мучном и далеком путу, да се сретно и здраво поврнете и повратком својијем овеселите ова наша ојађена брда и голијети !

Онда се сви изљубише ш њима и алалише, и скуп се разиђе мирно, тно и без гласа. И страже се дигоше, а мјесечина шја по брдима и пољима... кб дан.

ПЕТАР КОЧИЋ.