Srpski književni glasnik

(О иСсЕЉАВАЊУ БОСАНСКИХ МУХАМЕДАНАЦА. 917

мухамеданаца: нестаће и њиховог српског језика и њихове српске физичке конституције, јер ће се потпуно претопити у један азијски народ, који им је у ствари најдаљи од свих народа с којима су до сад ступали у додир. То се некада звало испаштањем због греха, а сада се зове социјалним законом. Али по истом социјалном закону или према великој светској правди, чије су одлуке изгледа исто онако чврсте као природни закони, они босански мухамеданци, који остану у Босни, морају се вратити својој народности. За тај процес је сасвим све једно какав ће политички положај српски народ у Босни моментано заузимати према босанским мухамеданцима. И зато треба радикално, најрадикалније дизати и снажити свој ужи народ, онај што је и веру умео да потчини својој народности и да је народношћу колорира, онај који је вековима патио и још пати и у коме је под невољама и притиском збијена наша права национална енергија.

2. Али највећа опасност од исељавања босанских мухамеданаца и за српску народност и за. остале домаће елементе у Босни у томе је што ће иза босанских мухаџира остати празне земље, велике просторије и што оне, врло лако, могу бити насељене странцима. Познато је да је тим начином ослабљаван и истискиван наш народу Славонији, Срему, Бачкој, Банату; тако су ове покрајине по етнографском саставу постале мешовите. Зато није довољно само откупљивати земље, које остану иза мухамеданаца у Босни, већ треба спречити да се на њима насељавају странци. Треба насељавати Србе, Хрвате и Словенце. Ако се не могу населити људи нашега језика, нека то остану унутрашње просторије, по којима ће се моћи домаћи раширити и умножити.

Ј. Цвијић.