Srpski književni glasnik

О „ВЕРТЕРУ“ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА. (8)

Маријина је ноћна посета дакле очигледно крај прве половине приповетке не само по томе што значи прекид њеног и Јанковог односа, већ и по томе што чини прелом у Јанковој карактеристици. У вези са Маријом, до ноћне посете, јавља се један, у вези са Гетеовим „Вертером“, после те посете, јавља се други Јанко. У ономе првом нема ничега трагичног, док је овај други трагичан од самог почетка, од момента кад почиње читати Гетеовог „Вертера“. Онај први је, као што је већ истакнуто, готово стално симпатичан; овај други није. По ономе првоме не би ни у ком случају крај приповетке смео бити овакав какав је; по овоме другоме тај је крај у главноме — не потпуно! — на свом месту. Питање је само: која половина у Јанковој карактеристици претеже2 Не: сумњиво прва. Она не само заузима много више места у приповетци, но је и потпунија, и доследније изведена. Отуда њу читалац има пред очима и код самога краја приповетке, и није потпуно против Јанка ни после Младеновог триумфа, јер осећа да се напади, намењени Зертеру, не могу односити на Јанка, пошто је између њега и Вертера велика разлика, и поред тога што је сам Јанко нашао потпуну сличност. Придиковати Јанку да је ружно или, како Младен вели, „лоповлук“ и „издајство“, „каљати кућни праг, разоравати мирну и савесну љубав једне женске, турати угарак у кућу поштених људи“ значи одиста у најмању руку говорити излишне ствари,

њазије-а м