Srpski književni glasnik

928 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

номе сличан ономе између Јанка и Марије — али само толико. У недостатку згодније грађе Лазаревић је тај дожив-· љај унео у једну приповетку којој је крајњи смер персифлажа Гетеовог „Вертера“, трудећи се свима силама да га прилагоди тенденцији саме приповетке. Али је осећање за свој рођени доживљај било јаче од осећања тенденције, и оно је при извођењу могло у толико више добити маха, у колико је писац писао с прекидима, за поједине бројеве „Отаџбине“, немајући на тај начин довољно ни времена ни прилике да све доведе у склад.

Само се тако може об:аснити Јанко овакав какав је, и само се тако могу разумети тако разнолика мишљења о њему. Сањалици, који је требао да послужи као мета и пишчева и читаочева подсмеха, и кога је, као што ће се даље видети, већ нашао готовог, Лазаревић је по: зајмио свој љубавни доживљај, те се тако намеравана карикутура сасвим нехотице претворила, и то већим делом, у симпатичну слику. На тај начин целина није ни једно ни друго, ни карикатура, ни симпатична слика, већ ме: шавина из једнога и другога, сасвим погодна за разнолика схватања; и ако је Љубомир Јовановић тако замишљао Лазаревићев однос према „Вертеру“ кад је написао да је он „самога себе подобро изнео у Јанку“ и да „с тога јунак није ни карикиран“ већ је, „и поред своје моралне недаће, остао доста симпатичан“, — онда се његовом мишљењу нема шта ни додати ни одузети.

(Наставиће се).

Милош ТРИВУНАЦ.

Е-