Srpski književni glasnik

о „ВЕРТЕРУ“ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА. 927

склоп. Али даље не треба ићи. Лазаревићу је и иначе учињено доста неправде тиме што се узело да је у „Први пут с оцем на јутрење“ изнео догађај из своје куће, а у Митру, јунаку приповетке, описао свога рођеног оца; нашто онда ићи још и даље, и видети Лазаревића у личностима које имају само понеку његову цртуг А да се на тај начин може врло лако погрешити, показује случај И. А. Гончарова, који се тужи што и њега, „као што се дешавало готовово свима писцима“, гледају да подведу под овога или онога јунака његових романа, и виде у њему понајчешће Обломова. (Полное Собран:е Сочинеши. Свеска УШ, страна 202).

Скерлићево указивање на везу Јанка у „Вертеру“ са Јанком у „Ветру“, и Јанка у „Ветру“ са Мишому „Швабици“ јесте, према свему томе, врло користан податак за познавање Лазаревића као писца; колико се међутим из њега може закључити о Лазаревићу као човеку, сасвим је друга ствар. Свакако реконструкција његове личности на основу Јанка у опште, а нарочито Јанка у „Вертеру“, значи крупан корак у област тамнога и неизвеснога, и мора остати без позитивних резултата. Јер Јанко у „Вертеру“, бар по пишчевим намерама, несумњиво представља карикатуру, и писац чланка у „Кпј еупој Зто“ не говори без разлога кад Јанка назива „карикираним блунастим љубавником“. Како се другачије, у осталом, и може схватити човек који се у младости „бавио мишљу да обуче гвоздене ципеле, па да иде по свету тражити свој идеал, као што је то у некаквој књизи за некога читао“, а у тридесетој години пушта да га увере како је његова једина љубав, која води порекло још из детињства и ране младости, само вертеризам, или, по речима пишчевим, „швапска бљувотина“р Што та карикатура ипак није успела у целини, што је Јанко ипак остао симпатичан, и то највећим делом, може се разумети само тако ако се има на уму веза са Јанком у „Вертеру“ и Мишом у „Швабици“. Јер се из те везе са великом вероватноћом може закључити да је Лазаревић имао доживљај у глав-