Srpski književni glasnik

78 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

започне своју чиновничку каријеру и интезивнији рад на јавним народним пословима. Гај му понуди уређивање „Да нице“, али због неспоразума Трнски га не прими, него оде као „вјежбеник“ при банској пуковнији у Петрињу. Онда. 1842 године, издао је прву књигу „Пјесама“. Крајем 1842 године дође у Глину где је у то време био тада пуковник Јосип Јелачић као заповедник прве банске пуковније. У кући Јелачића провео је Трнски најлепше дане, увек у напорном раду на народном напретку. Ту је спевана Јелачићу, потоњем бану, позната песма „ЈБубимо те, наша дико!“ и песма чувене мелодије „Ој, бановци!“ У то доба почиње његово проучавање "народнога говора. 1846 године постављен је за поручника, и после тога био је у разним местима напредујући непрестано чин по чин. 1854 у Глини су се били састали са службом Трнски, Прерадовић и снажни хр: ватски родољуб Антун Бенко и проживели најсрећније доба својег домољубивог заноса. Убрзо их, само, раставе и Трнског упуте у Карловац. Био је изабран за заступника у Хрватском Сабору, а убрзо буде премештен у Загреб за известиоца код Главног Заповедништва. 1870 године био је пуковник. Кад је био наименован за великог · жупана у Беловару, он уз помоћ Буда Будисављевића и Лава Вукелића уређиваше жупанију имајући, по речима једног песника, „на свом барјаку исписано гесло у једној речи: поштење“. Са жупанства морао се повући јер не хтеде радити за владине кандидате за Сабор, те одеу Загреб, где као пензионисани пуковник остаде до смрти увек веран своме поштеном и напредном раду и своме родољубљу.

Књижевни рад Ивана Трнског врло је обилан и многострук. Његово књижевно произвођење захвата преко седамдесет година, и он је за то време открио хрватској књижевности чар њене речи, звучност њеног нагласка и склад стиха, испевао свима сталежима и значајним пригодама свог времена песму, био савремени Качић своме народу дајући му спомен његових јуначких дела, био апостол пуку ширећи кроз своје приповетке здраве идеје и задужио својом сарадњом читав низ часописа, од Гајеве „Данице“ до „Савременика“.

Трнскова прва збирка песма и ако носи одлике по: четничких радова, била је значајнија појава у хрватској књижевности и примљена је врло лепо. Нежни и лаки тон, лирски облик и чисти народни језик истакоше је.