Srpski književni glasnik

БОРБА ЗА ЖИВОТ И УЗАЈАМНОСТ КОД ЖИВОТИЊА. (Крај). Ш |

Наводећи примере о моралним особинама код животиња, ја сам навалице изостављао доказе колико код њих има љубави материнске и љубави брачне и породичне. Та се љубав сматра сасвим као природна, као потребна за одржање феле, и сагласна са начелом борбе за опстанак, и у најужем смислу овога израза.

Примери које сам ја овде одбирао доказују да животиње имају алтруистичне инстинкте и осећања, која се код људи рачунају у врлине вишег реда, као што су: сажаљење, саучешће, самопрегоревање, љубав к ближњем, пријатељство, дружељубље.

Љубав к ближњем, саучешће и помагање у особној невољи каквој, показује се највише међу животињама једне исте феле, где би, по Дарвину, требала да постоји највећа међусобна борба за живот. Има доказа, да су чак и злогласни курјаци милосрдни спрам свога изнемоглога сабрата; док, међутим, многи курјаци у људској кожи налазе да ко нема средстава за живот, тај не треба ни да живи (Бихнер, |. с. 210).

Самарићанска дворба болних и невољних виђа се код мајмуна, јазаваца, паса, пацова, гавранова и тако даље.

Пријатељство је осведочено не само измеђ животиња исте феле већ и измеђ разних родова сисара и између ових и тица. Пријатељство се виђа и међу живо“ тињама, које би због неједнакости својих снага требале једна од друге да се побојавају.

а ши

о ои ду о а у 7