Srpski književni glasnik

948 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

сувог и трезвеног стила, хотимично бруталан, који брзо и кратко каже оно што има да каже. Гусле се, поред свију одрицања њиховога писца, имају сматрати као један карактеристичан докуменат из 1830 године, из доба књижевног егзотизма и фолклоризма, као мешавина књижевности и сликарства, као уношење у књижевност боје, слика и типова из дотле непознатих земаља, као одушевљена реконституција далеких земаља, евокација страних земаља, Шпаније, Италије, Грчке, Истока. Гусле су производ оне књижевности, која је поред све своје делимичне нереалности и честе фантастичности били претеча дескриптовнога, уметничког и књижевног космополитизма нашега доба, далеко тачнијег и трезвенијег.

„Онај који је написао Драме Кларе Газул и Гусле,

вели на завршетку Г. Јовановић, који је увео у фран-.

цуску књижевност Кармену и Коломбу; који је преводио Русе, дивио се Енглезима — врло обилно је сарађивао на стварању тога новога укуса, и то поред све сувоће свога стила и поред свега ужасавања, које је доцније, савеснији и документованији, афектовао према својим првим огледима у томе роду.

„По нашем мишљењу, баш у тим Меримеовим делима треба изучавати еволуцију романтичкога егзотизма, фантастичног егзотизма, и његово поступно преображавање у сувремени реалистички егзотизам. Први Меримеов начин, начин у Гуслама, показује, као што се могло видети, доста заједничких црта са његовим другим начином, начином којим је писана Кармена, тако да би се могло рећи да је овај други начин био немогућан без оног првог“.

Све ово су само општи закључци, резултат дугих

проучавања и опширних разлагања. Докторске дисертације обично су брзи и површни радови, у које се улази без научног искуства, у којима се управо тек учи раду, и које се, обично, импровизују за неколико грозничавих