Srpski književni glasnik

и Позоришни ПРЕГЛЕД. 943

не воли Франца, Франц који не воли Марију, Делфина која не воли Густава, Густав који не воли Делфину; Марија која воли свог мужа Густава, Густав који воли своју жену Марију, Делфина која воли свог мужа Франца, Франц који воли своју жену Делфину. Овде, дакле, у ствари има три ситуације: прва, друга, и трећа. Прва: материјална, онаква каква је; друга: стварна, каква је психолошки; трећа: каква треба, према другој, да буде. Да би комедија била решена логички, то јест у знаку треће ситуације, треба прећи преко првих двеју. Треба, дакле, да би се решио задатак, да отпочне конверзација. Живо и доста духовито, она почиње и, у средини трећега чина, прва ситуација је решена у смислу друге: Марија не воли Франца, Франц не воли Марију, Делфина не воли Густава, Густав не воли Делфину. Дакле, трећа и завршна ситуација: Марија и Густав, Делфина и Франц. Завеса, наравно, пада; ма да, наравно, ни пре првог чина није требала да се дигне.

За последње две године, преко наше сцене, прешло је са својим трупама неколико париских глумица и глумаца другога реда: Бланша Тутен, Мадлена Доле, Рене Парни, Сузана Депре, Лиње-Пое, и други и друге. Последње гостовање је гостовање трупе Госпође и Господина Силвена. На нашој сцени, та трупа је приказала ове комаде: Чика Лебонара од Жана Екара, Гренгоара од Теодора де Банвиља, Електру од Софокла, и Апостола од Пол Хиацента-Лоазона.

Посматрана као трупа, и као целина, трупа Г. Силвена, према ранијим, даје заокругљенији и бољи утисак. Јер, сви њени чланови, по својим глумачким квалите. тима, један другоме су до ушију, уједначени, у једној линији, и ако нису сви једне школе, једнаке дикције и једног основног схватања глуме. У главном, осећа се да су сви везани једном заједничком везом, и да могу заједнички да раде какав лакши глумачки посао. На свима њима осећа се јака професорска рука Г. Силвена; и,