Srpski književni glasnik

90) Српски Књижевни Гласник.

служитељ, стојећи пред њим, љутито рећи: „Господине, време је да се затвара“.

Свако вече он је последњи одлазио. Гледао је како се столови уносе, како се сијалице једна по једна гасе, изузевши само две, његову и ону на каси. Као неки очајник гледао је како касирка пребројава новац и закључава га у фијоку, и напослетку одлазио је, ишћушкан послугом, која је гунђала: „Овај се баш угнездио! Извесно не зна где ће преноћити“. |

Чим се нађе сам у мрачној улици, одмах га салете мисли о Жоржу; непрестано је лупао главу и мучио се да дозна је ли он, или није отац свога сина.

И мало помало идење у кавану постаде му навика. Редовни гости, с којима се свакодневно сусретао, омилише му, постадоше блиски, густ дуванско дим успављивао му је бојазан, а јако пиво уносило забуну у мозак и умиривало срце.

Ту је он сад живот проводио. Јутром чим устане, одмах тамо одлази, да нађе суседе, на којима ће му се и поглед и

мисли одмарати. Ту је сад и обедовао, јер га је мрзило и

с места да се покрене. У подне куцне чашом о мермерни сто и келнер му одмах донесе тањир, салвет и доручак. После доручка сркуће кифу и нетремице гледа у стакоце коњака, који ће му бар један добар сахат мозак успавати. Најпре окваси само усне коњаком, као да хоће да огледа каквог је укуса, и онда језиком покупи ту пријатну течност. Сад тек, затуривши главу назад, почне, кап по кап, сипати у уста; онда га подржи у устима, те се и десни и сва слузокожа надражи и коњак се помеша с бистром пљувачком која од тог надражаја навре. И пошто га на тај начин разблажи, прогута га и при том од грла до желудца осети топлину тог напитка.

Тако је после сваког обеда, по читав час пијуцкао, и три четири чашице га мало помало умртве. Онда спусте главу на груди, зажмури и тако дремуца. Кад се пробуди, одмах се маша руком за чашу пива, коју је келнер, док је он спавао, метнуо преда њ. Пошто испије пиво, попридигне се на клупици од црвене кадифе, подигне панталоне, спусти прсник, да му се не види бела пруга, која му се око паса појавила, поправи јаку на капуту, извуче руке из маншета, и узима новине, које је већ тог јутра читао. М поново их од почетка до краја чита, не изостави ни рекламе, ни тражење службе и огласе, ни извештаје са берзе и позоришне листе.