Srpski književni glasnik
Download:
Enzeigen in BnLViewer
Српски Књижевни ГЛАСНИК.
пуна мириса љупких красног цвјећа и тјела расула и расплела,
и лавори лако,
ил' жамори, жагори живо, ил жедно
жубори,
вихори, говори
души кад и кад
ко плима пољубаца
што у твом младом гласу навире с причом топлом о љубави што не мре никад, никад...
Да л' чујеш» Шуми!..
Но преста !
Негдје далеко
умилно забруја нешто, можда се вал то буди први и пјени и грца
и чежњиво зове
валове
нове
ко срце срца, —
и крај нас
запирка, заструја, заврши попут невидљиве крви тише и тише,
па стаде!
О, слушај, слушај! Већ с нова све жубори, шумори, бруји, и — хуји!
Хуји, о, драга, хуји
ко пјесма коју славуји пјеваху разблудни неки
у празник цвјећа меки, ко зна гдје!“