Srpski književni glasnik

4)

СЕСТРА ЛЕКЕ КАПЕТАНА. 39

својих бити у том друштву. То чак не би било штетно по развој догађаја. Њена и Рељина ствар може а том згодом развијати и ући у одређенију фазу.

Од непријатељства искусном оку подозривог и од вређања очевидно наваличног, прелази се у блаже тонове: не говоре један другоме нарочито, али одовуд одонуд тек су им коњи (тобож по својој вољи) ако не упоредо оно на близу бар. Нечег меког има у њиховим односима, прва је бура прошла, сталожавају се осећаји, јасније се указују, и њих двоје магловито увиђају да их нешто једно другом вуче. То се, наравно, не признаје, чак ни у себи. Последица је свега тога, да ће свако по нешто од лова уловити, само Реља ништа. Он је толико расејан да ће му хитри јелен тако рећи испред носа протрчати. Он неће имати ока ни за белај оног Млечића, који ће се као мачка успужати уз.дрво, кад вук истрчи из зеленог луга и стане завијати. Цело друштво подсмева се бедном грациозу, а Роксанда и она Рељина Млеткиња управо су без душе према своме удварачу.

Говорећи о лову по повратку, побратими дирају Рељу због његове лоше среће. Задиркивања, разуме се, нису од најнежнијих; пре би се могло рећи да су незграпна, сурова. Рељу не једи та форма: тако се и он шали с њима, него га љути то, што се додирује та ствар, те се лако може ишчепркати тајна његове расејаности. Заљубљени уображавају, да им на лицу пише оно што им је у срцу. Ту ће мисао заиста рећи, само не наше војводе, већ онај препредени и пакосни Млечић. Млеткиња ће на то стидљиво оборити очи као да се то ње тиче. Реља ће се ушепртљати, кад на ту примедбу Роксанда упиљи очима у њега. Она ће га одмерити од главе до пете, па ће се заједљиво подругнути. Марко, забезекнут тим Рељиним снебивањем, довикнуће му преко стола подобру увреду, помињући неку прегачу, испод које се Реља као завукао.

Реља, који се гуши што нема одушке, скочиће као опарен. Скочиће и Марко, не знајући управо на кога. Потајна му је мета Роксанда, али не могући још на њу издраће се на Леку, што пушта да се у његовој кући тера спрдња са српским војводама Лека не зна куд ће јадан. Жене удариле у писку да уши оглуну. Роксанда довикује брату, да истера те простаке који га нападају под његовим рођеним кровом.