Srpski književni glasnik

38 Српски Књижевни Гласник.

у моди: да ли ваља волети слободно, свету на видику, или кријући, у себи. Одговор је његов неодређен неће задовољити. Онај ће се Млечић уплетати једнако и згодним речима, извежбан као што је, упињаће се и да надмаши Рељу и да га посрами, улагујући се, увлачећи се и умиљавајући се без престанка.

На то ће Роксанда повећати дозу. Заиграће се ђаопо. Сваки ће се од младих људи разболети од какве љубавне болести, а лека ће моћи само наћи у младих дама, које ће замислити као чудотворан извор. Кад дође да га позову, он ће као тежак болесник испричати своју бољку, и кад му на то кажу ону даму која ће га излечити, он ће клекнути пред њу и молити је, да се смилује на њега и да му пружи исцељења. Дама ће му онда преписати лек, и на тај се начин образује један пар који ћућори у буџаку о својим уображеним или истинским боловима.

Роксанда би хтела да Реља потражи у ње лека, и остали ће наводити на то, али ће се он измигољити и припасти оној Млеткињи, коју још не мисли напуштати. Што је Рокса агресивнија, то је он немарнији. Она бе без повода напасти и изгрдити ону бедну Млеткињи, ни криву ни дужну, а од беса би Рељу ћушила да може. И удариће га, не руком истина, него цветом. То ће бити у новој последњој игри, љубавни замак. Замак је од дрвећа, окићен венцима, шареним ресама и богатим разноликим тканинама. Даме су затворене у кулу и из ње се бране цвећем, воћем и миришљавим водицама против војске младих људи који их нападају истим оружјем. На Роксандиној је ружи трн и он ће се забости, добро циљан, у образ Рељи. Роксанда ће, чим примети мало крви, истрчати из куле, покваривши игру и заборавши на себе, па ће нагло притрчати Рељи да види, да му није повређено око. Брзо ће се међутим тргнути и прибрати и охоло ће му добаиити своју мараму од мисирске свиле, да обрише раницу. |

У трећем, последњем чину враћају се гости са домаћином из лова. Ако се хоће, могла је и Роксанда са некима од

' Податци о овим играма у књизи П. Молменти о ондашњем, приватном животу у Млецима. ј Евентуалном музичару, у колико му рад не буде самосталан, можда би било од користи извештај Др. Бека париској Академији о трубадурској музици од 11—14 века, коју је он разрешио и за пиано удесио.