Srpski književni glasnik

905

за неколико секунада, Емил се баци Сањину на груди, брзо га пољуби, и отрча низ улицу. Ђема је срела Сањина у по: сластичарници ; хтела је рећи нешто, али није могла. Усне су, јој мало дрхтале, а сузне очи гледале у страну. Он је пожурио да је умири, уверавајући да се ствар свршила... пра: вим ситницама.

— Није нико данас долазио код вас» упита она.

— Била је једна личност, ми смо се објаснили и... дошли смо до најповољнијег решења.

Ђема се врати за тезгу. „Није ми поверовала !“ — помисли он, али ипак оде у суседну собу, где нађе Г-ђу Леноре.

Главобоља је прошла, али је Г-ђа Леноре била сетна и невесела. Она му се пријатељски насмеши и у исто време му унапред рече како ће му данас бити досадно са њом, јер она није у стању да га забавља. Кад је сео поред ње, приметио је да су јој капци на очима црвени и надувени.

— Шта вам је, Г-ђо Леноре2 Да нисте плакали 2

— Песст.. прошапута она и показа главом собу, у којој се налазила њена кћи. — Немојте о томе говорити... гласно.

— Али због чега сте плакали р

— Ах, топчешг Сањин, ни сама не знам зашто!

— Нико вас није ожалостио >

— О, не! Постаде ми врло досадно одједном... Сетих се Ђовани Батиста... своје младости... Затим... како све то брзо прође... Остарих, пријатељу мој, а не могу дасе с тим помирим. Чини ми се да сам иста, као и пре што сам била... а старост је ту... ту је... Очи Г-ђе Леноре замаглише се сузом. _— Ви, рекла бих, гледате ме и чудите ми се... Али и ви ћете остарити, пријатељу, и знаћете онда како је то горко !... Сањин пече да је теши, споменуо јој је децу, у којој васкрсава њена сопствена младост, пробао је чак и да је задева, уверавајући је да она тражи комплименте... али га она озбиљно замоли да „престане“. Он је тада први пут схватио да се ова туга, туга свесне старости не да ничим утешити и ублажити; треба чекати, да сама прође. Сањин јој понуди да игра са њим тресете и ништа боље није могао измислити. Госпођа одмах пристаде и разведри се.

Картали су се и пре и после ручка. Пантелеон је такође учествовао у игри. Никада му коса није падала тако _ ниско на чело и никада му брада није улазила тако дубоко