Srpski književni glasnik

3 906 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

у оковратник! Сваки покрет му је био тако озбиљан и важан

да је сваки, гледајући га и нехотице помишљао: какву ли то тајну чува човек > | — Беотедехта! естедега ! У току целог тог дана он се старао да изрази најдубље поштовање Сањину; за ручком је, свечано и одлучно, обилазећи даме, доносио јело прво њему; за време картања уступао му је талон и није се усудио да му „квари“. Одјед-

ном, као из небуха, узвикну да су Руси најплеменитији, нај-

храбраји и најодлучнији народ на свету !

„Еј, стара лоло !“ мислио је у себи Сањин.

(Он се није толико чудио неочекиваноме расположењу Г-ђе Розели, колико начину на који се њена ћерка опходила са њим. Не може се рећи да га је избегавала... напротив, стално је седела на извесном растојању од њега, слушала његове речи, гледала га; али није нипошто хтела да почне

разговор са њим и чим би јој се он обратио, она би полако.

устала и полако изишла на неколико тренутака. Улазила је после поново, поново седела у неки кут и седела непомично, као да з мислила о нечему и као да нешто није могла да схвати... никако није могла да схвати. Напослетку је и Г-ђа | приметила њено необично понашање, и два пута је запитала шта јој је».

— Ништа, одговори Ђема. Ти знаш да сам ја таква по неки пут.

— То је тачно, пристаде мајка

Тако је цео тај дугачки дан прошао ни живо, ни монотоно, ни весело, ни досадно. Да се Ђема понашала друкче, Сањин не би. можда — ко то зна — могао одолети искушењу, а да се мало не ода. Или би бар подигао осећању туге пред могућним, можда вечитим растанком... Али, пошто није имао прилике да разговара са Њемом, морао се задовољити тиме што је у току од четврт часа, пред вечерњом кавом, свирао тужне акорде на гласовиру.

Емил се вратио доцкан, и, да би избегао питања о Г. Клуберу, склонио се веома брзе. Дошло ја време да и Сањин иде.

Почео је да се прашта са Ђемом. бетно се, ни сам не зна зашто, праштања Ленског са Олгом у „Евгенију Оњегину“. Стегао јој је руку, пробао да је погледа у очи, али се она окрену лако у страну и ослободи своје прсте.

МИРУ. УЧИ ки

ПА

КО ЗУЈА