Srpski književni glasnik
908 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
— Шта је то било Муња» — запита она, гледајући у наоколо великим очима и не скидајући полунаге руке са његових рамена.
— Ђема! — понови Сањин. Она уздахну, погледа натраг у собу и брзим покретом извади већ увелу ружу из блузе и баци је Сањину:
—- Хтела сам да вам дам овај цвет..
Он је познао ружу коју је одбранио јуче...
Али се прозор већ затворио, а иза црног стакла није се ништа видело, нити шта белело.
Сањин је дошао кући без шешира... Није ни приметио да га је изгубио. "
(Наставиће се.) "МВАН ТУРГЕЊЕВ. (Са руског 0. Г.).
КОСОВКА.
СОјени Владете Ковачевића. ~
Освећено крвљу сину Гробље давно, Прах костију светих пропоја из траве, Сјајан крсташ слети на Косово равно —
Сјајан крсташ орд, с Дунава и Саве, На старо гнијездо спусти се и паде... Сестре! Црни вео скинимо са главе
Све, кб тице кобне, распршајмо јаде, у Нека нам се душа у свилу обуче —: Што Косово узе, Косово нам даде:!..
Не слушамо више вериге ни кључе Јутрос, на вратима мученика свије', Својом златном халком златна зора туче...
Погледајте! Свуда извор блага лије! С гроздовима слатким, са стабала здрави Подвига и Дјела каквих било није,