Srpski književni glasnik
960 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
Рођен 1839 године у Новој Градишки, син сиромашних 78
родитеља и дете народа који је у време његовог младићства имао живот пун немира, Мандровић је-проживео велика лична
и национална искушења, савладавши их ретком отпорношћу. |
— У својој осамнаестој години био је члан једне немачке путничке дружине Он је лутао по Хрватској и Славонији, док 1860 године Загреб не прогна немачку драму. Те године ступи Мандровић на загребачку позорницу и остаде на њој до јула 1862 године, кад дође са више других чланова у Београд. „Испод грла турских топова“, како каже један од позоришних историчара. давала је дружина „Мејриму“. „Николу Зрињског“, „Потурицу“, „Верност српских војника“ и друге комаде, и у сваком комаду Мандровић је имао значајну улогу. 1863 године он је члан сталног српског позоришта које је управо те године састављено, јер је до тада била дилетантска дружина. Прва његова тадања улога, пуковник Оџа: ковић у посрбљеном Голдониевом комаду „Добра жена“, до-
нела му је венац који му је публика дала у знак својих сим.
патија. У априлу 1865 београдска дружина се распушта, и
Мандровић се враћа у Загреб, да се априла 1869 године врати
поново Од тога доба па до јула 1873, кад је београдско позориште опет затворено он је са Бачванским, Тошом Јова: новићем, Рајковићем и Пелешом створио београдску глуму. У то време био је и заменик редитеља. 1873 се враћа у Загреб за „редитеља драме“, а убрзо. 1874, постаје и „равнатељ драме“. Он тада води чланове по Хрватској и у Далмацију. 1879 по: ставља га бан Мажуранић за „интенданта казалишта“. 1898 године стављен је у пензију и те године се опростио с публи-
ком. Сахрањен је поред Андрије Фијана под аркадама Мирогоја. Репертоар Адама Мандровића је врло обиман и разно- _
врстан ; он обухвата Шилерове трагичне хороје (Маркиз Поза, Карло Мор, Тел); Шекспирове патнике и крволоке (Лир, Ан-
тонио ; Шајлок, Магбет); Гетеове, Игове и Сардуове апостоле
правде и домољубља (Егмонт, Рајсор) Молиерове и Гогољове комичне типове (Харпагон, Тартиф, Антоније Антоновић); онда: интриганта (Јаго), лорда и грофа из сентименталне драме и мелодраме, прогоњене и напаћене старце, младе порочнике,
доброћудне лекаре, тајанствене „људе с наличницима“, — све од
Дирана у лакрдији „Бели Отело“ и Томе Црца па до Оберњикова Бурђа зранковића и Краља Едипа. Ион је имао свој
национални реггртоар : Вук Бранковић, Звонимир, Вукашин, Иван Црнојевић, Лазар, Владислав, Срдовлад, („Теута“), Срђа
(„Павлимир“), Симеон Велики, и тако даље)
Мандровић није знао за свој жанр; он је био глумац који ради свесно и до последње појединости улогу сваке врсте.
Власник, Богдан Поповић. — Уредник, Јован СКЕРЛИЋ.
"