Srpski književni glasnik

84 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

ратујемо) ако ни њпх нестане2 Јер, знаш, Туро, колико се, с једне стране, брез свакога и брез свачега може, толико, чбче, с друге стране, нема никога и ничеса што је непотребно. Вељу ти, жа' ми је овија јадовах и градовах 6 ће изгинут' у томах ; ема, кад су накастили, нека их; д ако ђаво нанесе —- пошто Богтун' посла неће имат — да иони омрче и окрваве. Ама није прилике 6 ће гром у коприве.

П

Међутим, док су најмеродавнији на Чеву такав разговор о њима водили, дотле су наши четници већ били изгазили из села и латили се подножја од тврде и врхлетне Ластве. Ишли су, или, боље рећи, гавељали су све један за другим, као покајнице. Наџбгили дуге пушке, неки о рамену а неки преко рамена, и размахали се стручетинама, тако да су личили издалека више каквим страшилима из кукуруза, него живим и правим људским бићима. Пред свима се гигао и првачио им, као харамбаша, „сердар“ Јанко.

То вам је једн дугулијента, да му по висини није била равна Катуњанина : за читаву је главу надмашао све, и мушко и женско, на сабору пред црквом светог Арханђела. Ама колико је био дуг и висок, толико га је Бог узео од ширине, да су га с правом чевска деца звали час „Мртвом полугом“, час „коњском совом“, а час „товаринбом“. Гладовање и сиротовање га је толико билс испило и омршало да би га готово могао провући кроза стап под свим рухом и салтанетом. Шија му је била дугачка за пола најдужег чибука, а наврх ње се климатала наказна главетина с избуљеним зеленим и подмукло-блесастим очима, глупим и грежбавим челом, брзарастим и занеобријањеним образима, клинастом носином, и с неколико длака жућкастих бркова. Ишао је увијек бос и гологњат, опасивао се уривком, од свега одијела имао је на себи неке веде пеленгаће, чађави и поставом и закрпама од врећа искрпљени гуњетак, и једну бијелу струку, која му је још од оца остала, а на којој је више но и на каквој мапи било шара и цртежа од сваке руке. Још од ђетињства се био прибио уз кућу војводе БЊикана, тему најамниковао, слушао га, радио му око стоке, тимарио коња, чистио појату, пунио му симсију, и додовао му ватру на њу.. Војводи му је са све то бацао по неку цркавицу, колико да