Srpski književni glasnik

НЕМРЧИПУШКЕ. 89

— Ја ево у чету пут Ерцговине, а да куђ!..

— А да био ти сретњи пут! ИМ да-бог-да главу бега Мушовића донио и на Табију је побио, оли твоју пси огладели! Ема није прилике ни једно ни друго: нити је Мушовићу од твоје шпагарице ризично, нити ће се пашчад од твоје главетине потроват — заврши и искали што је на срцу имао први калцакан.

— Чувај, Маркиша; умјесто турскија бравах и добарах, не ископај ми оно мало кртоле у Ластви, 6 ћету за' час данашње јутро осванут. !... наставља други.

— Ох, тешко га булама, ако им се Лале у хареме ували!.. додаје трећи.

— Чувај, Менџо, не нагони хата у Растоке, јер, ка'си то плах и муњевит, бојат ти се да те вода на брзутак не занесе, те да ни опусти и у црно завије Чево за твојом главом! А вила ни љуцка исиви соко и бијаше — не било те!... кнади четврти.

— А, тешко га травничком везиру од посјеклице. Киње Пурова, коме је вазда пуцала ђе му је кучка за тором штуцала! И ако му се ова сила горска ували у мрс.иу карлице и сандуке и ризнице, изјешће му и проносак од магарице!.. довикује пети.

— О, Ђуза Буздоване !.. дозива шести.

— Ево ме, хо!.. одазива се Ђуза.

— А да, чдче, наставља дозивалац: како би било, да појашете чесове кобилетине, а поведите им ждребад уза се, па да ждребад свежете наврх Царинскога Дола, те ако ве ђе заокупе Турци, неће ли се кобиле сјетит ждребади и побјећ на ону страну ђе су им остала, те дако ве унесу да ће и једнога жива...

А два алчака салећела „сердара“ Јанка, један с десне а други с лијеве стране, па онај с десне удара прстима у губице те гуди баш као уз гусле, а овај с лијеве пјева из свега грла:

>

уведу да туре

АРУГ"

ИРИНЕ мука

пио ва

— А какав је сердар Татар-Јанко ! На глави му капа вучетина, Кроза њу му перчин пропануо Да је нова, и ваљала би му.

у На плећи му долама од јежа, Кроза њу му лакти испанули —