Srpski književni glasnik

| (етен и ЦЕ. 93

— А ја, одговори стриц, са мирном сигурношћу, ја ти се заклињем да нећу проћи.

И свађа оста на томе. Стриц је три дана триумфовао ; али у недељу у јутру, када је од стрине затражио седамдесет и пет пара које му је она недељно давала за његова ситва уживања, доби одговор: да нема новаца за јогунасте глупаке.

Инат, ништа друго ! Стрицу дође да је изудара! Али се уздржа, начини равнодушно лице, и чак одзвижда кроз зубе једну веселу мелодију. Шта више, као што је обично радио сваке недеље, изиђе после ручка, прошета се читава четири часа по улицама, под пљуском и без пребијене паре у џепу, и врати се у мрклу ноћ, посрћући тобож као човек који се мало поднапио, и заплећући језиком, колико да његова жена помисли да „јогунасти глупаци“ имају у вароши повише приатеља који су у стању да им плате пиће.

И та глупава комедија одигравала се толико пута колико су месеци имали недеља. И муж и жена су сматрали

за питање части да не попусте једно другом. Шта више, нису

говорили, престали су да се познају, спавајући заједно као два странца које је случај саставио у једну постељу у препуној гостионици. Обоје су утркивали ко ће достојанственије и презривије доћи на обед у трпезарију, свако разним путем, осећајући како се у њима развија опака и неутољива мржња.

ПЦ

Једнога дана, силазећи својим степеницама — својим! стрицу се омаче нога. Он се са лупом скотрља и остаде на на леђима, у мраку подрума, рокћући као прасе.

Био је сломио ногу.

- Моја стрина, као што је било у реду, притрча, засја се од задовољства и среће, и стаде викати:

— Двадесет динара!... Да ми је ко дао двадесет динара не бих била тако задовољна !

— Матора вештице! викао је разгневљен стриц, стара несрећо ! Је ли ико видео тако чудовиште од жене !

Али она се на то није освртала! Она се тресла, грцала и својим прстом, на јабучици, показивала како од силне веселости није у стању да говори! Ах, то је била