Srpski književni glasnik

__ГРАФИЦА РОЗЕНБЕРГ И ЊЕНИ „МОРЛАЦИ“. 111

племићку, која је оставила неколико интересантних свезака француске прозе; колекције и антологије старих писаца за њу су потпуно затворене; енциклопедије и биографски речници, са ретким изузетком, не познају њено име.

Међутим, у своје време, последњих година ХУШ века, ___графица Розенберг уживаше славу. Један од читалаца Мор. _ лака, њеног главног дела, не беше нико други до Гете, који се читавих четрдесет година сећао тога далматинског романа. Опат Ћезароти, угледан талијански критичар свога доба, преводилац Макферсоновог Осџана. славио је Морлаке као „поезију којој није потребна версификација као што Венус, да буде љубљена од Париса, немаше потребе ни за одећом, па ___ чак ни за појасом“. Немачки превод, убрзо прештампаван, и две одушевљене талијанске версије најбоље сведоче оновремену њихову популарност ; једна страна Корине Г-ђе де Стал инспирисана је лектиром Морлака; Шарл Нодје, који је имао ____у својој библиотеци један од ретких екземплара оригиналног француског издања, називао их је „најпријатнијом и највернијом сликом најоригиналнијих нарави у Европи.“=

~

~

МР и.

Овај роман, данас потпуно заборављен, заслужио је бољу судбину : ако не од велике публике, у најмању руку од књижевне историје. Поред свих својих недостатака (њих има и о њима ће бити речи у овом чланку), Морлаци су дело ори-

_ гинално и интересантно. Ова књига један је од првих романа | на француском језику у коме се описује живот једног стра5 __ног народа са старањем да се унесе оно што је доцније на___ звано локални колорит. Још више, код њенога писца јасно · _ се виде дубоке симпатије за дивљу природу и примитивне ___ нарави: ствар такође ретка и изузетна за 1788 годину, кад је она публикована. А то је све довољно да графици Ро-

Пере а

А ма А

7 спотпале. епсуспореаасо а: Улсепга, 1789 или 1790. Чланак је преведен на француски и штампан у листу / Езртћ Аезг јоштпант, јули 1190, стр. 225—249; мп га наводимо по том преводу.

г Сћамез Мофег, Мејалијег ба Ф ипе рећие бтотеаце, Рагћ, 1829, стр. 187—194. — Постоји и једна рукописна белешка Нодјева, приложена уз његов примерак саме књиге (објавио барон А. Ернуф), где изјављује: „Познато ми је врло мало књига новијих, пријатнијих и заним-

усуђујем се рећи да ни на једном језику не постоји таг“ тотпуно дело о овом предмету“.