Srpski književni glasnik

112 " Српски Књижевни ГлАСНИК.

зенберг да право бар на кратку белешку међу претечама романтичарског егзотизма. За српског читаоца, међутим, графица Розенберг, која је у исти мах француска преводитељица Качићевих песама, има интереса што је она у опште први страни писац који чини покушај да у белетристичном облику пружи слику народног живота једне наше покрајине.

<

рад дај сло

]

Ђустиниана Вин рођена је у Венецији око 1785 године. Отац јој је био Енглез и протестант; мати левантска Италијанка, ревносна католичкиња. Мешавина ових раса, мргодног Севера и насмејаног Југа, нарочито религиозни контраст, изгледа да објашњују сву неуједначеност и неуравнотеженост њеног карактера. „Од самога почетка свог живота стављена између два супротна верска утицаја, она је претрпела једну моралну трзавицу чије се последице нису дале ничим избрисати. Њене идеје измениле су се у додиру са светом фриволним и скептичним, али изгубивши веру она је ипак сачувала егзалтацију. Ништа није могло уништити у њој клицу оне дубоке осетљивости коју је наследила од своје матере, осетљивости која, великим делом, даје вредности њеним делима“.

Између три сина и две кћери она је била најстарија. Имала је четрнаест година кад јој отац изненада умре од капље, оставивши је да и сувише рано осети све горчине несрећног изгнанства. Туробни ексцентрик, иако пун мржње према земљи коју беше напустио, није имао љубави ни за своју нову отаџбину. Био је остао поданик Велике Британије

' Мопсе зит ба те ећ 7 сешоте де Јизите Уутте, раг 1е ђагоп А. Етпош, Випент аи Вепорће, 1858, р. 997 и даље. Увод у њене Ез5а уз тотем. ата зетитетћал, Топдоп, 1785. Наведени чланак Шарла Нодјеа. Влодтарћахсћев Теалкот ае« Казлзетћитв Оезћеттећећ, уоп О. у. Митгђасћ (8. У. „Козепђега-Ова т“). Егапа МИдозјећ, Џеђет боегљез „Каддезатд роп дет ефеп Ктамећ аез Азап Ада“, Млеп, 1883, стр. 50—52. — Један француски ерудит, познати хеленист д Анс де Вилоазон, који се бавио у Зенецији 1782 године и блиско познао графицу Розенберг, говори често о њој у својим писмима упућеним исте године, из Вајмара, своме пријатељу Џону Стренџу, енглеском посланику у Венецији. Ова писма налазе се у Британском Музеуму у Лондону (В. М. Ег. М55. 2002, листови 112-120, 127, 130, 138, 145, 155, 167, 181), и још су неиздата, па чак и неупотребљена, иако садрже занимљивих бележака о Гетеу. |

ма