Srpski književni glasnik

114 Српски Књижевни Гласник.

вати је. Док је већина њених савременица продужавала своје љубавне подвиге далеко преко доба које би се могло назвати младошћу, или док је тражила нових емоција у страсти коцке, она се повукла и начинила пустињкињом. ИЕ

Тада почиње њена књижевна кариера. Настанивши се: са својим књигама и својим псима у вилу " АТтестјето, ексцен- | тричну грађевину свога старог пријатеља сенатора Анџела | Квирини, она се предаде литератури. Писала је много, чак и сувише много, енглески и француски; али је штампала врло. мало, за приватну употребу, у незнатном броју примерака. У предговору својих Моралних и сеншименшалних огледа, она је сама описала постанак својих првих књижевних покушаја. „Док сам била лепа жена, имала сам бар толико духа да разумем да ће ми остати један дуг живот после сјајног живота младости. Посветила сам била читању сувишно време. које друге жене сачувају за своје псе или мајмуне. На срећу, | у то доба нисам волела животиње; данас их волим и поклањам својим псима време које сам тада поклањала својим обожаваоцима. Књиге ми још увек остају, као и неколико. пријатеља који ми помажу да сносим дане покајања“. _ |

Међу тим пријатељима налазили су се, осим Анџела Квирини, сенатор Дандоло, доцније проведитор Далмације, познавалац „Морлакије“ и „морлачких“ ствари, коме графица _ Розенберг јамачно дугује више но један детаљ о земљи у којој се дешава њен роман, опат Алберто Фортис, путописац “ и преводилац „морлачке“ Хасан. Агинице, Џон Стренџ, енгле. 3 ски дипломат и љубитељ старина, лорд Фредерик Хервеј, Фортисов мецана, и неколико талијанских књижевника англо_ а мана. Али најсталнији гост виле А ссјего био је конте Бартоломео Бенинказа, космополитски авантурист са дипломат- 3 ским амбицијама, литератор у слободним часовима и главни помагач грофице Розенберг у њеним књижевним радовима. За ове пријатеље она је писала и штампала своје књиге, у _ “и малом броју примерака, избегавајући широку јавност, радећи дискретно и са пуно такта списатељке без претенсија: што је“ и узрок да су оне данас врло ретке и на ОН код библиофила. Прва од њих, Аш сстето, раг Мте Ј. Х. С. р. Е. (же нева, 17817] није ништа друго до детаљисан опис чувене | Квириниеве виле, упућен у рукопису Г. Хиберу, из Женеве | =