Srpski književni glasnik

а ава етен АЛАНА није |

ГрРАФИЦА РОЗЕНБЕРГ И ЊЕНИ „МОРЛАЦИ“. 113

и његова породица морала се покорити одредбама енглеских закона. Лорд Холанд, аристократ-философ, би наименован за стараоца младе девојке и њене браће и сестара. По праву којим је располагао, хтео је одвести у Енглеску целу ову породицу, тамо удати кћери и дати синовима добро енглеско васпитање. Али тврдоглава и саревњива Г-ђа Вин бранила је као лавица своју децу од протестанта. Два пута је била натерана да дође с њима у Енглеску (1751—1756), и оба пута успела је да их врати у Италију, пошто је претходно вештим интригама убедила судије да је северна клима штетна по њихово здравље. : Најзад, ипак је морала изгубити синове и дати их Енглеској. Један од њих, Ричард, постао је англикански свештеник и оставио је трага као писац граматика и других филолошких радова. Требало је мало па да и његова сестра Ђустиниана не постане Енглескиња, кад је један догађај, који она у својим делима стално назива несрећном комбинацијом, одвоји за навек од породице.

Та несрећна комбинација била је њена удаја за графа Розенберга. Орсини, аустријскога амбасадора у Венецији.

Лепа, амбициозна и увек жељна да се допадне, водећи љубавне авантуре од своје шеснаесте године, млада графица, како изгледа, није била особито задовољна својим мужем. У својим списима, у којима иначе даје доста велики број аутобиографских фрагмената, она прелази са ћутањем преко свог брака. Зна се само да је имала неколико дужих бављења у Немачкој, и да се умела лепо забављати цело то време, које сама назива „пет најлепших година“ свога живота.

Удовицом је остала у Венецији, млада и без деце. „Била сам тада дражесна, пише она сама много доцније. Данас ми _је допуштено то рећи, јер сам надживела своју лепоту: није смешније хвалити се оним што смо били некад но састављати сами себи свој епитаф“. Пуних двадесет година (1760—1780) духовита графица била је једна од краљица галантне вене: цианске аристократије, играјући важну улогу у овом добу кад је женска свемоћ имала тако видног удела у политичким пословима Пресветле Републике.

Кад су године почеле показивати и сувише трага на њеној лепоти, Њустиниана Вин дала је најбољег доказа да је "увек била жена од духа: умела је осетити старост и ужи-