Srpski književni glasnik

; пи : па Е = 118 Српски Књижевни Гласник.

хрвала туга: Даша је нероткиња и старешина Нарзевица нема унука. о Жервас је његова једина нада. Срећом, он је заљубљен у Јелу, лепу кћер Топоснића, сшарешине једног суседног племена. И Јела воли њега, те се стари Нарзевица већ гоготово сматра пријатељ са Топоснићем. Али Жервас има једног страшног такмаца, извесног Марковића, човека богатог и храброг али свирепог и убојице. Марковић је дуго година служио у млетачкој флоти, видео много света, и са презре-. њем гледа на своје земљаке. Једне недеље, после службе Божје, Жервас се братими са Топоснићевим сином; Јела се сестрими са једном својом другарицом. Пошто је поп отпевао песме за ту прилику, сви се грле и љубе пред олтаром. Жервас се није могао савла- = дати: пољубио је Јелу посред уста, „зауставивши јој у грлу крик који је хтела бацити“. | Пра ·После свечаности, гозба код Топоснића; пије се, пева, _ игра. Гуслар рецитира песму о јунаку Марку Краловићу. Ту су сви угледни Нарзевице; сви Топоснићи. Ту је и мрачни Марковић, несрећни љубавник Јелин. Он је горд и дрзак, јетко вређа Жерваса, тражећи фамилиарно пића од Јеле, која служи госте. Жервас је љубоморан; између њега _ и Марковића искрсне свађа и у мало не падне крв.

4 ' ам аое мае л ачта Др ДА ад ЊЕ па а зе га а

— Одговори ми, Марковићу, вели Жервас, јеси ли_ ти купио Јелу у каквом караван-серају- у Босни, или је она твоја жена да те служи као да ти је робињарт

— Шта се усуђујеш да ми кажеш, дрски: сине Пер. вановг мрко му одговара Марковић, сучући свој брки _ стрељајући га зверским погледом. Домаћин који нас овде __ позива не штеди своје жене више него осталу стоку да би своје госте што боље задовољио: сшарешина чини само оно што је дужан да нам чини. Шта се то тебе тиче, момче голобрадо 2 Теби ли имам да дајем рачуна о ономе што чиним 2 Јело, рече са горким осмехом, још једну чашу у здравље Топоснићево!

На ову увреду Жервас се нагло диже од стола.

— Бестидни ратниче, моја те младост чини дрским. Али иако моја мишица није још замахнула сабљом про- | тив непријатеља свога владара, она је довољно снажна да је обоји крвљу онога који ми тера крв у лице.

њи Њ

“

-

Марковић, бесан и обневидео, исуче сабљу. Крв би пала