Srpski književni glasnik

124 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

дају дуализам и да се боре за независност, када је изгледало

да ће бити у томе кичмастији, а систем слабији, не јавља се

само ријечка него и задарска резолуција, и док она прва доживљује неуспјех, она друга политички учвршћује темеље унитаризму хрватско-српскому.

У ово треба да се замислимо и да видимо да ови чудно-

вати паралелизми нису проста случајност.

Свака ситуација која је уништавала наду у уједињење.

двоименога народа изазивала је сепаратизме и" шовинизме. Онаква ситуација стварала је у душама најбезусловнијих,

уједно најемотивнијих, националиста засебно неко психичко

стање, у коме су они негирали афирмирање друге гране на. рода не због тога, што би своју грану хтјели изолирати, него због тога што су своју хтјели ојачати апсорбирањем оне друге гране. Бијес због подвојености, осјећај слабости у часовима несреће и безнађа, тежња за величином у часу највеће скучености, ово је био психолошки тоуепз оне нелогичне и ап. сурдне помисли да се међусобном бороом може уклонити мотив борбе. Ови су људи из мржње наподвојеност стварали и ширили

раздор. Ови националисте нијесу ишли за тим да униште Србе ·

или Хрвате, него српство као политичку мисао и хрватство као политичку мисао. Они су били присташе народнога унитаризма,

али толико радикалнога да су мислили да је циљ толико свет да посвећује и она апсурдна срества која у ствари руше

циљ који их је посвећивао. Ова морбозна појава је имала свој извор у једној погрешној романтичној идеологији, али је она ипак била у основу психолошкога карактера. То је просто био бијес скучених Хрвата на ону идеју Српства која је атрак: цијом слободне Србије десинтересирала дио аустријских Срба за словенско и хрватско питање у Монархији. Био је то бијес Срба, ослабљених хрватским државоправним аспирацајама које су могле да слабе позицију Србије, У часовима највеће снаге система Хрвати су, без наде у излаз, постајали државоправни јуристи, јер им није друго преостајало него позивати

се на владарске обавезе, на присеге и на устав. Срби суу.

таквим часовима сањали, као сваки сужањ, најсмионије сне. Једни су се тешили документарном хисторијом, други трад ционалним народним осјећањем.

Због чега је било такор Мени се чини да је узрок веома прост: у тешким и безнадним временима осјећала се