Srpski književni glasnik

ПН РРА

"МТ ТУ

~

" .

Ле и"

МПЦ РАЈА

ач Ре м у н п 5 А х , Х “

ДР а А Ио

ХРВАТСКА ПИСМА. 125

=

је на једној и на другој страни потреба утјехе и наде, по_ треба јачања свијести, и свака је страна у таковим часовима

ексцесивно наглашавала моменте за које је држала да би могли да дјелују на скучене духове: хрватска је страна дизала из прашине и лијепила на барјак пергамене, а српска страна силазила у сељачки свијет и напајала се народном традицијом и пјесмом. Архиве су, наравно, цртале широке државоправне границе које су поједини завојевачи у старини начем заокруживали, а народне традиције и народни дух

_ ширио је границе другога дијела у још већем опсегу. Сукоби

су морали да се јаве. Осим тога не смијемо да заборавимо да је то било доба романтике. Романтичари су волили борбу и узбуђивање због борбене гесте, они су волили упрошћавање и фантастично увеличавање свију идеја, а страсно потенцирање свију осјећаја, они су фантазији давали већу ре: алну вриједност него стварним фактима. Романтични патриоте на обим су странама били иритирани народним дуализмом и они су умјесто ријешавања проблема негирали факта. Они су у часовима народне тјескоте, у којима није било могуће помишљати на уједињење читавога народа двају имена и двају традиција, хтјели да свој дио народа ојуначе, утјеше мегаломанским романтичким фантазијама на рачун другога дијела.

· Коликогод је ово донијело зла донијело је и добра: допри-

нијело је освијештењу и развијању народне резистентности. Посвема је разумљиво да су српски шовени све оно што је на хрватскај страни било писано на живом штокавском народном језику сматрали српском својином, коју Хрвати краду, и да су Хрвати у томе видјели крађу Срба. Јасно је да су Хрвати у српском романтичком ексклузивизму видјели слабљење Словена у монархији, дакле несловенску политику, а да су Срби у хрватским опортунизмима од невоље, којих је било веома много, видјели „аустријанштину“. Ова сплетена и не: могућа ситуација стварала је у часовима невоље морбозна

_ психичка расположења и морбозна узбуђивања, која је роман_ тика потенцирала до страсних ексцеса.

Свега је тога нестајало у временима добрих конјунктура, и нестајало је тако нагло и тако потпуно да је то најбољи знак да су оне грознице биле послиједица умјетно спреченог редовитога функционирања народнога организма и циркулације његове крви. Овакве грознице и пертурбације јав-