Srpski književni glasnik

126 5

љају се код људи, који су затворени у просторијама без ваздуха, . чије елементарне функције не могу да слободно дејствују,“ који не могу да се слободно крећу. А лијече се слободом, ваздухом, кретањем, погледом на шири хоризонт. Радост живота јавља се. у часу када се јави нада у могућност нових

комбинација и када се осјети олакшање притиска. Тјескоте 15 23

нестаје и плућа се шире, циркулација крви оживљује тијело _ радошћу, мозак ради живахније и схвата бистрије. Али један читави народ не може да трајно остане у поло-_

жају у коме зависе све његове најелементарније функције 0 7

случајним приликама, које он не ствара и на које не утјече.

Јавља се напокон и његова властита снага и он почиње да Бе:

сам ствара ситуације које су му потребне. Ово се дешавау

часу када народни организам довољно ојача. Овај моменат наступио је тек у почетку Двадесетога Вијека. Романтика _. није могла да створи овакову ситуацију. А романтика је код _—__

нас Хрвата и Срба трајала веома дуго, и ако је мијењала облике. Код Хрвата она је имала три етапе: Илирску, Југословенску и Правашку, а паралелно, и ако у другојачијим облицима и у другим маскама, развијала сеи српска у романтика. И она је имала три етапе: ранију Југословенску, каснију Свесрлску, када су људи само „србовали“, и напокон

радикалску, која је проповиједала западно-европске радикалне

"демократске и социјалне идеје, али која је у својим хуманита- _ ризмима и радикализмима носила још многе ознаке роман-

тике. Занимљиво је да омладинска романтика пада у исто Е

вријеме када и хрватско Југословенство и да Марковићев ра- __

дикализам пада некако у исто вријемо када и бујање старчевићанизма. Између обају покрета, између диспозиције духа на обим странама имаде ванредно много аналогизама. Разлика је у формулама: праваштво је полагало све на хисторију и хисторијско право, а радикализам на савременост и народно право. Ова диференција је посвема објашњена оним што је раније речено: хрватска народна традиција је била ; сва у књигама и документима, а српска у живом народу и његовом духу. Због тога су.народски људи на једној страни били хисгориомани, а интелигентни и модерни људи на дру- =“ гој страни хисторијофоби. ПНЕ Романтика је морала да себе и свој систем доведе до | апсурда и да се у властитој грозници. консумира, па да се _