Srpski književni glasnik

130 ___Српски Књижевни Гласник. За

стварности. Пејзаж је у целини стеновит, површине су прошаране долинама, а долине се уздубљују у олуке. Услед распадања, ова страна, не тако висока, али исеченија од источне, показују велику разноликост: шуме и обрађивања су овде боље заступљене. На против, с десне стране, Лима, прави карстни пејзаж је ређи и више локализован. Високе равни са слабим, зли врло пространим улегнућима по стају правило; овде је све обрасло у трави. Између Лима и Ибра су пространи и лепи пашњаци Санџака.

На западу, православни елеменат чува боље своје положаје и становништво је стабилније, тип као и говор чистији, мелодичнији, пун неког архаичног чара. У додиру са две анектоване провинције, између чисто српских земаља, ова област је боље очувала своју индивидуалност. А самим својим положајем није подлегла искључивом утицају Митровице; она и даље погледа ка Сарајеву, људи и намирнице пролазе кроз Босну, и аустријски новац иде у целој земљи лево од Лима. С десне стране муслимански елеменат све више предоминира, несигурност је већа, власт слаба, исељавања многобројнија; близина Албаније и присуство албанског елемента делају све јаче и јаче, исто онако као што је утицај жељезнице Митровица-Скопље обухзатио целу област у економској сфери Косова, Скопља и“Солуна!,

1 Појединачно изучавање несумњиво ће допустити, уз припомоћ погодних прилика, да се расветле уочљиви контрасти.између разних типова насељења, контрасти који до сад нису имали ни времена ни прилике да ослабе, од којих се понеки од њих одмах осећају. Тако, између Лима и Таре, човек је у ошште стаса високог и.витког: одаје утисак снаге, лакоће; он цени пре свега храброст и лепоту. Међутим ови одсечни карактери нису својствени муслиманском становништву; вредно је спо-' менути, на пример, да је највећи део устанака године 1872—1876 (Бобово, Добриње) букнуо у овој области. Ту су такође земље Ограђевице и Бобова, слободне од сваке незгоде господарских права. Овај тип улази у велику категорију коју је Цвијић квалификовао : тип „динарски напрасити Србин“ („Преглед“, Сарајево, 15 марта 1912 године. Стр. 113—120). На против, источно од Лима, изгледа да су типови већма измешани. На' Северу раса већ није тако лепа: стас губи у висини, а човек, хришћанин сељак, постаје дежмекаст, а у котлини Рашке он се већ погрбљава. А поред напраситог типа, који се лако загреје, појављује се и други, који је гипкији и препреденији, чак са нешто хумора.

да „у Ро РРРР