Srpski književni glasnik

НОВвоПАЗАРСКИ_ САНЏАК. 131

ЗАПАДНО ОД ЛИМА.

Са свим на Северу између долине Лиме, садашње босанске границе и високог кречног узвишења које се под именом Градине управља према Побјенику и Златару, увлачи се један мали крај, угнута зона, у облику угла, оласт врло свежих шкриљаца са раширеним,. масивним и меким облицима, са множином долиница, са великим шумама испресецаним пашњацима, са великим кукурузним и житним пољима на косама, а у дну са малим плодним басенима испуњеним неогеним иза кратких кланаца. Овде протичу Поблачница, Сутјеска, Баботина, поток Касидола, највећи део наводњени великим изворима који истичу из кречњака, и све доспевајући у дубоку бразду Устибара, у меридијанском правцу у коме иде пут од Руда у Плевље. Пошумљеност и свежина овог малог краја, поред висине и крајње раштрканости његових насељења, чине га јако сродним великој области Старог Влаха с којим се граничи и чији јеон био део, као што то сведоче извесни документи, заједно са народним предањем. Сада, у најужем смислу, Стари Влах се распростире у Санџаку на цео крај који се налази на Северу од Златара, са Новом Вароши као главни средиштем, у Босни на целом крајњем Југо-Истоку, у великом савијутку који чини Дрина на висији Вишеграда иу Србији на целом Југо-Истоку од масива Таре до масива Голије. Ова велика целина, поглавито окарактерисана непробојним земљиштем (шкриљци и серпентини), развитком својих високих пашњака и својих великих шума (четинари, смоласто дрвеће, нарочито), висином и раштрканошћу насељења, и ако испресецана трима границама, сачињава једну од најодређенијих природних области, чија ће се студија у појединостима обавити у једном наредном реду.

Остављајући тако свежи и весели устибарски крај, где нема никаквог дивљачног, стеновитог и оголелог облика, удара се на Југу на једну стрмен која каткад достиже до 5—600 м. Ово је северни обод високих кречњачких висоравни залеђа. Он се даје прелазити само на два места: на СевероЗападу и путем који води од Чајниче ка Плевљу, после дугог пењања на сам превој Метаљке (1335 м.) и још више на Исток путем Рудо-Пљевље, где се зауставља на уласку дивље клисуре коју је Сутјетска издубила. У маси Ожаља