Srpski književni glasnik

НОовоОПАЗАРСКИ_ САНЏАК. 1545

области. Дно му није подједнако (Пљеш 911 м.), на оквиру угибају се широки стеновити гребени, највећим делом голи, сем на Западу, и подижу се у облику неједнако очуваних те___раса до ивице платоа од 1150 м. (на Истоку Милетино Брдо 1183). Дебео слој слатководних седимената (сиве и беле кречне ___глине на више од 20 м. дебљине) покрива дно поља. Велики извори на прелому ивица (Тирдаш, Брезница на Се. веро-Истоку) наводњавају мале потоке, али врло обилне, који прелазе све поље да би се саставило са Чотином. Она долази са Југа већ формирана, да би ускоро примила у се своју главну притоку која долази такође са Југа, Везичницу. Богата водом

и са врло дебелим и плодним земљиштем, котлина Плевља _је данас већ са свим без шуме, сва обрађена. Кукуруз, жита ___ и друга ситна храна, покрива скоро целу просторију. Чатрље ___ сељака, усамљене или у малим групама, размичу се на пери__ферији на домаку чифлука.

Овде, измакнуто такође на ивицу, наслоњено на северну _ страну, и силазећи са својим предграђима до Чотине, окреће се према изласку сунчевом Пљевље (турски Таслиџа), велика

"и једина варош целе ове области западно од Лима.

ЊЕ Независно од својих дамензија и своје плодности, пле"ваљско поље заузима централни положај за сву ову облат. Оно ___је, шта више, дуго било на пролазу пута за Дубровник; а __чак и данас овде се састављају путеви Фоча— Мостар, Чај. _ ниче—Сарајево, Прибој—Пријепоље, Бјело Поље, Мркоје"вићи—Колашин, Црна Гора.

: Стара муниципија за време Римљана,! једно просто место __у Средњем Веку под именом Брезница, а за доба Турака за __ дуго село, затим седиште паша од Херцеговине“, Плевље, и _ поред свога положаја, изгледа да није добило извесну стварну важност пре краја Х1Х века После окупације Босне и

у бројеви остатци стубова, надгробних споменика, изрезотина

Мо и записа, нађених у близини западне стране вароши, сведоче да је овде |: · било доста знатно насељење у доба Римљана (В. Трреп, стр. 27). 5 Е 8 У 1682 године 100 кућа, ' распоређених у 10 махала, од којих су _ 5 муслиманске а 5 хришћанске; 200 дућана (нарочито пушкара) на пи| _јаци су. (Према турском путнику Ев. Челебији, „Гласник Земаљског Музеја |: _ Сарајево, 1908, стр. 306—307.

Њ 3 Буе (В опе) у 1837 процењује становништво на 3.000 душа, најмање. _ ЈИпстајез П, 31, и Хиљфердинг, двадесет године доцније, (стр. 225) на 6000, од. којих 1/5 хришћана,