Srpski književni glasnik

НовопАЗАРСКИ_САНЏАК. 135

групама од 2—0, опкољене својим многим појатама (каткад по 20 на броју), и све образујући у средини поља једну велику целину. |

Пењући се све више, достиже се поље Матаруга (1050 м. од прилике на најнижој тачци), које је без отицања и у основи врло неједнако, без очевидног трага глинастог талога, једино са песком и силицијским шљунцима на источној граници. Пејзаж нема још ничега стеновитог. Облици су врло благи: у великој прерији која све обухвата указују се неколико великих вртача са дијаметром од 30—100 м., потпуно у трави, и каткад замењујући какав усамљен или груписан црни бор. По неке ретке ивице овса завлаче се у ова заклоњена удубљења чије висине достижу 1200 м. Ипак на овој оволикој висини, свуда се праве куће од дрвета и свуда се такође примећују велика стада оваца и говеди. Изгледа да су прилике овде биле најповољније, и поред земљишта и висине, за развитак сталног сточарског живота, који показује извесну густину насељења и известан релативан напредак

Но, изглед се мења чим се достиже до нивоа 1240—1280. Дугачки стеновити прстен Црног Врха (Рачево Брдо 1492 м.) затвара хоризонат са источне стране. Стари облици и зрло стара улегнућа опет се појављују. Пејзаж се пошумљује: јасике, брезе и тополе обично покривају ниже делове, док гомилице смреке, велики, црни и врло усправни борови, јеле високе 3—4 м., захватају сва узвишења, где се црнина јасно издваја према белим и пепељавим стенама. Куће постају све ређе. Оне се увлаче у шуме, које су око куће све више посечене, изгледа као да се запушавају својим кровом, врло често од коре, који се на крају повија у облику абсида и силази до земљишта. Муслимански тип преоблађује све више и нови костими се опет појављују: сасвим бели и са црним пругама. Већ се улази у Доњи Колашин.

Ако се, пошто се напусти Плевље, у место да се иде на Исток, одмиче у правцу Југо-Запада, између угнутог дела који обележава долина Чотине и дубока пукотина Таре, прелази се на највишу зону целе области (Врх Љубичња 2239 м., Краљева Гора, Лисац 1767 м.. Шуме и пашњаци покривају врхове, који придржавају с једне и друге стране висије не тако високе (1100—1300 м ), чак развијенс на Север и склапајући на Југу у продужењу Црногорског Језера скрајке