Srpski književni glasnik

.

144 Српски Књижевни Гласник.

тељу, врше најузвишенији посао. Њихово дело законодавци ће, кроз векове, сматрати за свето, судије ће га потврђивати и бранити.

Док је калуђер Билох изговарао те речи, један крупан пингвин бгле коже, риђе длаке, силазио је у долину, носећи стабло целог једног дрвета на рамену. Приближивши се једном малом пингвину, који је, сав опаљен од сунца, за: ливао своју салату, он му повика:

— Твоје поље је моје!

И, изговоривши ту моћну реч, он своје дебло сруши на главу малог пингвина, који паде мртав на земљу обрађену његовим рукама.

На тај призор свети отац Маел задрхта свим својим телом и проли обилне сузе.

И гласом пригушеним од ужаса и страха, он управи небу ову молбу:

— Боже мој, Господе мој, о ти који си примио жртву младог Авеља, ти који си Кајина проклео, освети, Господе, овог невиног пингвина, који је пао као жртва на своме пољу, и учини да убица осети тежину твоје руке. Има ли гнуснијег злочина, има ли крупније увреде твојој правди, о Го споде, од овога убиства и ове отимачине г

— Ви заборављате, оче мој, рече Билох благо, да је оно што ви зовете убиством и отимачином у ствари рат и освајање, свети основ царствима и извор свију врлена и све величине људске. Нарочито, имајте у виду да, осуђујући великог пингвина, ви нападате својину у њеном пореклу и у њеном начелу. Ја ћу вам то без муке доказати. Једна је ствар обрађивати земљу, а друга бити поседник земље И те две ствари не треба мешати. Кад се тиче својине, право првозаузећа несигурно је, и рђаво подупрто. Право освојења, на против, почива на чврстом темељу. Оно једино заслужује поштовање, јер оно једино зна прибавити себи поштовање. Својини је једино и славно порекло сила. Она се рађа и одржава помоћу силе. У томе је она неприкосновена и уступа само другој сили. Због тога је право рећи да је сваки поседник племенит. И, у тренутку кад је онај велики риђи човек премлатио тог земљорадника да би му отео поље, он је основао једну врло племићску кућу. у овој земљи. МИдем да му честитам. |