Srpski književni glasnik

159 Српски Књижевни Гласник.

> Е =

скога, трговачкога и индустријскога, готово ника«ву вредност. _ 4 Зато нова граница на Југу треба да буде реке Аксас и брегови Војосј. Аустро-Угарска заступа гледиште да нова Арба._ нија треба да буде доволно јака за отпор, јер верује да ће је убрзо Срби напасти. Према томе граница нове државе на Истоку је требала би да буде вододелница која дели воде за Јадранско Море и Бело Море. Другим речима, у ту нову“ Арбанију требали би да уђу Скадар, Пећ, Ђаковица, Призрен, сва места до Шар-Планине, Дебар, Охрид, Јањина. Становиште Тројнога Споразума у овоме питању је да Скадар, Пећ, Ђаковица, Призрен, не могу ући у нову Арбанију, а Дрим и Црни Дрим да буду границе на Северу и Истоку неве аутономне. државе. Италија је што се тиче Скадра, који би имао да при. падне Црној Гори, уз Тројни Споразум, а што се тиче оста. _ лих граница уз Аустро: Угарску. : Врло је вероватно да ће и пигањео Солуну дати доста посла; јер свакојако не може се рећи да може бити равно- са душно Силама и појединим балканским државама хоће ли Солун бити бугарски, или-грчки, или сопдотитит балканских савезника, или слободан град, или негутрализовано пристаниште, или што друго. После ових крупних питања, долазе и друга државнофинансијска питања о којима се мора водити брига при коначноме решењу садашњега балканскога питања. Ту су питања: о царини, о монополима, о турским државним дуговима, 0 "турским жељезницама, и о многоструким приватним преду. зећима, која се налазе у Турској. Е До сада је у Турској сва роба увезена са стране плаћала _ само 1190 ад уарогет. Сада ће требати да се расправи пи. | УУ тање; хоће ли се и даље плаћати на територији која ће при- “БН пасти балканским државама та стопа царине до трајања уговора о томе, или ће се морати подврћи ревизији уговори 4 који регулишу питања. То ће исто важити и за монополе, који __ су свуда у важности у Балканским Државама. 2587 За државне дугове је исто тако важио како ће се у будуће исплаћивати. Ти дугови се деле на оне којима управља тако звани Савет Државних Дугова. и оне којима овај не _ управља. Они први су унификовани, 490 зајмови, лутријски зајмови, и конвертовани зајмови из 1906 године. За исплату ових зајмова служе као залога приходи од монопола соли и.