Srpski književni glasnik

154 Српски Књижевни Гласник,

БРОШУРА Г. Ј. ЦВИЈИЋА У ТАЛИЈАНСКОМ ПРЕНОДУ“. — Студије Г. Др. Јована Цвијића „Балкански рат и Србија“, која је изашла и у „Српском Књижевном Гласнику“, преведена је и на талијански и штампана у Риму. (роН. Јохап 2мс дет Ошуегзна 4: Вејотадо: Га Опегга ђајсатса е Ја зета). Преводилац је Г. Миодраг Ристић, који је написао и нарочит предговор за талијанску публику. , сан

+ па лас

|

у 4 ___К_Љ_А Ај о. _ даља _-д.

Г. Јован ХрАНИЛОВИЋ. — Г. Храниловић коме, као добром хрватском пјеснику старије школе осамдесетих година нитко није порекао вредности, био је задро још пред неких четрнаест година у литерарне борбе између „старих“ и „младих“, бранећи литерарну традицију и консервативност старих смјерова противу модерних, и то све младеначком вехеменцијом и упорношћу. Учинио је, по моме мнењу, много штете у оно доба: не због тога што је осуђивао „модернистичке настраности“, него због тога што је у полемику о чисто литерарним пи- + тањима уносио метод политичке партијске борбе, велика, __ компликована питања модерне културе и литературе најпро: __ стијим старим формулама и смицаличама свео на ниво кафанске плитке дискусије, и што је његова критика била одвише јасно пријатељска и партизанска. у ',

„Млади“ од онда су били компликованији, и далеко мање на један калуп прављени него што је то на силу у свом шаблонизирању -хтео да прикаже Г. Хранисављевић. Велики дио тих „младих“, дилетаната и снобова, ушутио је, изгубио се. Ондашња „Модерна“ имала је лепих и светлих моме ната, али је имала мало унутарњега јединства, и она је као књижевна група пала и на посљетку је банкротирала. И ја, који сам у оно време био у најжешћој борби са Г. Храниловићем и његовим кругом, већ сам 1904 године констатовао (у књизи „Иза Шеное“) неуспехе „Модерне“.

Али док су сви они од „младих“, који су наставили да активно раде и даље на литерарном пољу већ одавна пре. живјели „модернистичке настраности“, Г. Храниловић није у ово четрнаест година ни за корак одмакнуо са временом уна пред. И због тога изгледа доста биједно и комичнс када Г. Храниловић још и данас употребљава исту ону фразеологију и исте оне полемичке испаде, који су били бар некако разум. љиви пре четрнаест година, али који су данас просто депласирани анахронизам. |

Г. Храниловић је и сада, у божићном додатку новосадскога „Српства“, написао нешто сухопарнога наклапања о „савременој хрватској књижевности“ и љуто се пожалио на то што „Српски Књижевни Гласник“ штампа „књижевна писма“ из хрватске књижевности у којима „модернистички __ рушигради“, „ничеанци“, „рушитељи патриотске књижевно- ~

+

РТ УУ (РДЕРЧ

је. Ка. (оваа Сам