Srpski književni glasnik

168 Српски КњижЕВНИ ГЛАСНИК.

сто турских крваваца, под оружјем и салтанетима, све готових за го нож зубима ухватити. М, уколико би дланом о длан ударио, чета се распореди -— као кад је то сваком по стоти пут у животу — и отисну уз Будош: радија ићи у крвав сусрет и на јуначки напад но кукавички чекати непријатеља у барама и бранити се иза пласова по сјенокосима.

И још је страшна чета страшног харамбаше и „сердара“ Јанка Татара храбро спавала и јуначки дрињцала у дубокој дубрави наврх Будоша; још су јој се можда привиђали лијепи снови о освојењу Никшића богатим пљеновима брава и шићару турског блага и оружја, кад су се никшићски Турци, све вучки и побаучки, припели уз будошку стрмен, и, попут карике, све више и више стезали живи и смртоносни влачег око чевских спавалаца ИМ натрапали би на њих и направили меса и за врана и за гаврана и за вукаи за баука, да ни би и опет малога Живка.

А он ожеднио, па се надао од букве до букве, а од стијене до стијене, тражећи дупље или каменице с водом. Одједном ће га тргнути оргање камења и куцањ гвожђа. Хитиће погледом пода се, кад али има шта виђети: пред њим се, у грању и по грмењу, црвене турски фесови и свијетле пушчане цијеви и седефли табани турских џефердара.

Чим их види, ђетету се окрени око главе сва она брда, а пред очима му од страха узиграј и дрвље и камење. Цвокоћући зубима и дрхтећи указаним кроз продрте гаће чукљима, Живко се дај у бијег, па, све између грања и стијења, баш као пуваћ, дотрчи без душе и даха у дб међу дружину, и стани га кривњава као јарчића:

— Хај, ко је витез, на ноге, 6 ни ударише Турци !...

Утолико и турске пушке припуцају... Оспи се пуцањ са три стране; олово се зарп у дрвље и стијене изнад Чевљана, те одбијено грање стани полијетати, а крши се одваљивати и падати изнад глава изваљених немрчипушака.

Ови се, на толику вику и пуцањ др'ни иза сна, збуни и помути као ждралови на мећави, и, видећи смрт пред очима, остави и торбе и струке и чибуке и оно јадо-оружја што је који имао, да све један мимо другога брдоножице и с главе на реп, а с репа на главу, кроз један кланац наврх Будоша, па преко Будоша, па с ону страну Будоша, па уз Ластву.