Srpski književni glasnik

НЕМРЧИПУШКЕ. 167

„Ђе ће губа но на јаре, ђе ли лопов но на паре“, — а ђе ли тек читаво јато комараца и обадова но на овог полуналог, босог, тологњатог, гологлавог, разбарушеног, глађу и жеђи исцијеђеног јадова. Заокупили па зује и облијећу, и то све око њега као коњи око стожера у гувну, па, којигод пут пани и почини на њ, сваком га пеци и зари му своје бридљиве жаоке у сиромашко тијело, да је јадник пола крбуље набратих јагода просуо, бранећи се од ових бездушних људождераца. А кад је један, големи колико пола ораха, обад дрско налетио на њ и дрскије му од свих осталих своју бодљу у младу кожу ринуо и окрвавио га, сиротни је Живко стрецнуо свом снагом и тијелом, цикнуо од бола као очепљено двизе, хитио руком на рањено мјесто и у тренут ока зграбио насртљивог инсекта; па, киван а осветољубив као и сви његови крвопилски земљаци, ишчупао једну травку искрај себе и забо је у стражни дио дебелога тијела обадова.

— Ето ти га сад! Нека, чоче, и ти пожнаш како боли кад се боде. Не био ти мене тицат, па не бих ни ја тебе. Овако: шило за огњило. А сад иди у Турке, па им реци: е и њих чека иста та работа и таксират од Живка Лелека и "његове гласите дружине. Набадају иони нашу браћу на коље, па дако с и од нас ко нађе да и њима одудари жа' за срамоту !... гласну се осветилац. И, то рекав, пусти обада.

Инсекат зукну, и, онако с травком у тијелу, одлеће у зрак и вину се низ планину; па, као да му сами враг калаузи, зађе све од камена до камена, од дрвета до дрвета, с кланца у до а из дола на кланац, лет-лет док не слеће до дно вра: толомног Будоша, прелеће већ пресушено корито ријеке Зете, загази преко Будошких Бара, и улеће међу турске косиоце, што се, сад око подневи, одмараху под врбама у хладу. Ту би готов, па прилеће једној од најопаснијих гомила, и изабра најстаријег и најстрашнијег злицу-потурицу, те му паде на рукав од антерије.

_Балија хити очима, и, чим угледа травку кроз обадово тијело, разрогачи очи, па заучиње :

— Аох, до Бога, ђе изгибосмо данас! Ха ко је Турчин, за свеца Мухамеда, на ноге! Ево неђе прногорске чете ђе нас прешка из тијех шкрка у Будошу. У пдточ !...

· Скочи он, скочише и остали, па за оружје. Дадоше хабер и другим никшићским косцима по ливадама, те се за час окупи

-