Srpski književni glasnik

ПРРЕШУ ТА К. 171

прекидно, а талас за талом јурио је у даљину ка осветљеном хоризонту. Једро промиче, час га нестане, а час се појави. Барка шеврда тамо амо, с муком се уклања од таласа и приближује острву Стражару, који је с бедема тврђаве гледао у њу, чинило се као да се сумрак и море с ужасном свесношћу журе, да ту једину барку покрију маглом, силином и пљеском дивљих таласа

На бедему тврђаве блесну светлост једанпут, други, па и трећи пут. Барка се више није видела, али је рибар могао видети светлост неколико треперавих пламичака над бескрајним, усколебаним океаном.

1

| — Стој! Ко иде2 виче стражар с бедема и узима барку на нишан.

Али је море страшније од претње. Рибар не сме да пусти крму, јер ће талас у часу бацити барку о камење... Сем тога старе шпањолске пушке непогађају баш тако добро. Барка сматрено, баш као тица кад плива и очекује успљускивање, окреће се на самом врху таласа и одједном спушта једра. Снажан талас баци је напред и њено дно склизи по шљунку у мајушни залив.

— Ко иде» опет викну стражар, који је болећиво мотрио на опасно кретање барке. _

— Пријатељ, одговори рибар. Отворите врата, тако вам светог Јосифа! Видиш каква је бура.

— Очекни, сад ће каплар дођи.

На бедему почеше промицати сенке, затим се отворише тешка врата, блесну фењер, чуше се разговори. Шпањолци примише рибара. Иза бедема, у војничкој касарни, он ће наћи склоништа и топлоте преко целе ноћи. Пријатно ће бити у миру се сећати о љутитом хујању океана и о страшној тами | над провалијом, где се мало пре љуљала његова барка. Врата залупише, баш као да се тврђава затвара од мора, по коме тајанствено светлуцају пламичци фосфорне пене. Већ јурну први вихор као широк млаз преко целог океана.

_· Кроз прозор куле на углу несигурно је светлуцала свећица, а барка притерана у залив љуљала се и тихо шкрипала под ударима одбијеног и растуреног, али ипак још снажног таласа.

меље ка 7. 5 МА љ~ 2 4

те

~“

мука пр узда

ЛЕ Ми

ма за урин

+ +

Перна 55

се: У:

иље

бе

+ | ка. ~ “4