Srpski književni glasnik

174 Српски Књижевни ГлАСНИК.

потамнелим очима, у којима се каткад јављало чуђење. Једном, кад је био веома сунчан дан, њему се чак учинило да. се по кланцима и заравнима њему познатога брда подижу бели праменови дима од пушчане паљбе; мали колутићи као_ чиодина глава одједном се помоле на тамно зеленој основици и лагано се расплину у светлом ваздуху. Једанпут је дуга црна пруга монитора одјурила на удаљеној обали и неколико кратких испрекиданих пуцњева допрло је с мора и потресло његов прозор. Он шчепа решетку и снажно је задрма. Она звекну и задрхта. Камичци и малтер посукља из рупа, гле су гвоздене шипке биле углављене. •

Али прође још неколико дана... Обала се опет утиша и задрема; на мору нигде никог, таласи лагано, сањалачки скачу један на другог и као из беспослице ударају о камену обалу... И он помисли да је то опет био сан...

Али овог дана море га је опет још изјутра почело раздражавати. Неколико таласа већ се преваља преко насипа око залива, а на левој страни чуло се како камење са дна узлеће на заравни обале. Пред вече непрестано су испред четвртастог прозора промицали блистави млазови пене. Запљускивање отпоче своју опасну песму, обала одговори страховитим јечањем и хујањем.

Дијац само слеже раменима и науми да што раније легне Нека море говори што год хоће. нека се како год хоће избави из ускомешане гомиле таласа и она одоцнела барка, | коју је он кроз прозор видео. Ропска барка са ропске обале... :4 Њему није стало ни до ње, ни до гласова с мора. · | |

И он леже на своју постељу.

Кад је стражар Шпањолац у одређени час донео фењер. | и из ходника га наместио у рупу изнад закључених врата, | светлост обасја цео стас и бледо лице са заклопљеним очима онога што је на постељи лежао. Изгледало је да Дијац мирно_ спава, само му се по кадшто обрве наберу, а по лицу пре- | лети израз потајне патње, као да се у дубини успаване свести | кретало нешто потмуло и тешко као и оно обалско камење ;

ј 4 |

пе о = аса те а и ћесар вода обе зи освавсаанибасље кавићо

Уба

РАДУ ТРУ ШРРЕ

у морској дубини... 1 Он се изненадно пробуди, баш као да га неко по имену А

зовну. То је вихор, прелетавши целокупан преко насипа, ударио о сами зид. Испред прозора витлали су се праменови фосфорне пене, па чак и кад се тутање стишало, соба је