Srpski književni glasnik

Поб ВН У ТАКо 175

— п

била пуна хујања и фијука Одјеци су пролазили и кроз закључана врата и разлегали се по ходницима. Рекао би нешто је збиља страховито прелетело изнад острва и у даљини се стишава и умире... Дијац одједном скочи. Њему се чинило да је само неколико секунада спавао. Он погледа кроз прозор, надајући се да ће видети у даљини бело једро са барке. Али је прозор _био мрачан, море је беснело у потпуној тами, и чули су се _усколебани фијуци вихора који се удаљавао. И ако такве буре нису биле честе, ипак је он добро познавао и тај тутањ, и фијук, и пиштање, и подземно дрх“ тање камените обале. Али сад, кад се та разуздана хука почела стишавати, поред ње чуо се још некакав звук, нешто тихо, мило, непознато... Он јурну прозору, опет шчепа решетку обема рукама и погледа у помрчину. Море је било бесфосфорно и дивље. _ Удаљена обала сва потонула у густу маглу. Само за неколико тренутака указа се између ње и облака црвен замагљен месец. У даљини, овде-онде, затреперише дрхтава одсјахивања на "врховима бесних таласа и угасише се.. Само остаде хујање, силно, дивље, јасно, бурно и весело мамљиво... _ Хозе-Марија-Мигуел-Дијац осети како све у њему дрхти и таласа се 1а0о и море. Душа му се буди из дугога сна, "свест се разбистрава, оживљавају давно изумрле жеље. И | наједанпут он се живо сети онога што је пре неколико дана на обали видео... Дакле, то није био сан! Како је он могао мислити да је то сан То је било кретање, то је било пу. цање из пушака... То је био устанак !... " Опет се подиже вихор, опет пролетеше светлуцави мла__зови и опет се кроз фијук и пљесак чуше пређашњи звуци ___ непознати и умиљати. Дијац јурну ргшетки-и у наступу не_ обичног одушевљења силно је задрма. Опет посукља малтер __и камичци, паде и неколико каменова и решетка лако ис___кочи из оквира. ;

|. А: под прозором у заливу њихала се и шкрипала барка.

У. У то време на бедему се смени стража. | — Свети Јосифе... Света Марија! прошапта нови стражар и покривши главу јакуљицом склони се иза испупченог